Веома јој се допало како звучи флаута. Није желела да свирам ниједан други инструмент. Флаута даје могућност за уживање у композицијама, опуштање и препуштање звуку. Недавно је постала и члан Дечје филхармоније. Прво место на Охридским бисерима
Неким љубавима и талентима потребно је време да се развију, стасају и пронађу прави пут. Другим, малобројнијим, али подједнaко снажним препознавање се роди у тренутку и магија никада не престаје.
Ива Вујанић, млада флаутисткиња, пример је када су таленат и страст према музици уткане у сваки атом бића од самог доласка на свет. Иако потиче из породице где је креативност дар који се негује, стазу мелодија и инструмент према свом сензибилитету сама је одабрала.
-Са мамом и татом сам ишла на концерте класичне музике и веома ми се допало како звучи флаута. Нисам желела да свирам ниједан други инструмент, иако сам била мала -каже Ива Вујанић, ученица четвртог разреда Основне школе „Јанко Веселиновић“ и трећег разреда основне Музичке школе и као посебност издваја тонове које инструмент производи.
-Флаута ми даје могућност да уживам у композицијама, да се опустим и препустим звуку. Тренутно највише волим верзију на тему Паганини. Сматрам да ми „добро“ стоји иако је мало тежа за извођење. У њој су сви елементи - додаје наша саговорница.
Време проведено у ефективном вежбању за младог музичара је изузетно важно, уз одабир доброг ментора и рад са њим. Ива има привилегију да свој таленат унапређује уз вођство професора Александра Буркерта који је током музичког кампа приметио њен потенцијал.
-Веома ми је драго што сада сарађујем са професором. Његови савети ми значе помажу да будем још боља. Недавно је постала и члан Дечје филхармоније, што истиче као посебно признање, јер на челу филхармоније стоји признати флаутиста и професор Факултета музичке уметности у Београду Љубиша Јовановић.
-Видели смо пријаву за нове чланове и одлучили се да пошаљемо снимак. Убрзо нам је стигао одговор да је Ива део Дечје филхармоније. У наредном периоду очекујемо и концерте, јер су услед неповољне епидемиолошке ситуације одложени - појашњава Јелена Вујанић док се присећа Ивине прве награде.
-Мислим да је то било у припремном разреду. Заправо, све је кренуло од балета. Похађала је часове балета и тада је професорка клавира приметила да је талентована за музику и препоручила Музичку школу. То је био почетак -кроз осмех говори мама Јелена.
-Минимум два сата свакога дана проведем вежбајући. То је суштина, да се вежба. Ускладим све обавезе у школама уз добру организацију - помало стидљиво додаје Ива. Истиче да да се другари из Јанкове радују сваком њеном успеху који прославе уз честитке и слаткише.
Разлог за славље била је награда са Интернационалног такмичења Охридски бисери. У преткатегорији млада Шапчанка је заузела прво место.
Брат Теодор највећа подршка Фото: "Глас Подриња"
-Није било лако освојити прву награду због јаке конкуренције. Волим да наступам, посебно на такмичењима, а на Охриду је била већа одговорност због других учесника и жирија. По завршетку надметања један од чланова жирија професор Detlef Bensmann ми је честитао и од њега сам добила 100 бодова. То ми је много значило, зато што свира у Берлинској филхармонији. Изразио је жељу да наступим на завршном концерту у Македеонији, али то није било могуће због пропозиција. Дозвољено је само старијим категоријама, али да се нада да ћемо се видети за све године. Волела бих да поново будем део такмичења. Иако сам добила признање упознала сам другаре из различитих земаља, разменили смо искуства - каже за крај разговора Ива уз наду да ће остварити свој сан, отићи у Русију и постати члан Филхармоније.
Снови су на истоку, а даље музичко усавршавање наша млада суграђанка наставља ван Шапца како би била ближа Филхармонији и вредно испуњавала обавезе.
-Музичко образовање наставља у школи „Коста Манојловић“ у Земуну како бисмо ускладили обавезе и у Дечјој филхармонији. Тренутно смо фокусирани на Иву, њено усавршавање. Такмичење Охридски бисери дало нам је ветар у леђа и потврду да смо на добром путу. Ипак, без подршке пријатеља и добрих људи не бисмо могли све. Велика потпора била нам је Еликсир фондација и госпођа Маргарета - истиче Јелена Вујанић.
Брат Теодор највећа подршка Фото: "Глас Подриња"
