Инфо

22. јул 2021.22. јул 2021.
Академици нашег краја
Шапчани уписани у историју САНУ

Академици нашег краја

Два академика међу живим члановима. Први академик из нашег града још у првој половини претпрошлог века. Угледни стручњаци различитог спектра области. Образовни пут их водио из Шапца ка већим градовима Србије и Европе. Признати на међународном нивоу, значајни у преломним тренуцима развоја српске државе и опстанка у времену кризе
Српска академија наука и уметности напунила је 180 година постојања и трајања. Историја највише научне и уметничке установе у Србији писана је кроз промене неколико назива, односно функционишући у држави која је мењала имена и територије често, у сталној борби да очува своју суштину. Кроз готово два века, на престижном списку чланова немали број је оних које споне везују са нашим градом и целокупним подручјем, а као место рођења неки од топонима нашег подручја има 12 стручњака својих области.

Коста Михаиловић


Нажалост, десет њих више нису међу живима, а од активних чланова САНУ у овом тренутку из Шапца су проф. др Татјана Симић и Душан Ковачевић.
Проф. др Татјана Симић, специјалиста клиничке биохемије и лабораторијске медицине, субспецијалиста лабораторијске онкологије, редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, 1964. године у Шапцу, школовала се у престоници од основне школе. Примљена је за дописног члана САНУ 2018. године. Члан је Одбора САНУ за туморе урогениталног система у оквиру Одељења медицинских наука.

Душан Ковачевић


Ковачевић је један од највећих драмских писаца, рођен у оближњем Мрђеновцу 1948. године. Основну школу је завшио у Шапцу, тренутно је директор Звездара театра у Београду. Најпре је 2000. године постао дописни, а потом девет година касније и редовни члан САНУ, где је члан Управног одбора Задужбине Бранкa Ћопићa Одељења језика и књижевности.

Они који више нису са нама
Најстарији и први члан ондашњег Српског ученог друштва, касније Српске краљевске академије, из Шапца је др Сава Петровић, рођен 1839. године. Редовни члан је постао већ са 30 година. Медицинско образовање је стекао у Француској, а по повратку у отаџбину је санитетски пуковник и лични лекар краља Милана Обреновића. Истакао се у области ботанике и фармакогнозије. Узор и пријатељ био је Сави Јосиф Панчић. Др Петровић је открио у околини Ниша „Наталијину рамонду“ цвет који је код нас симбол победе у Првом светском рату, а у Нишу, при Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу делује Биолошко друштво „Др Сава Петровић“. Аутор је дела „Лековито биље у Србији“ из 1883. године. Преминуо је у Београду у 60. години живота, 1889.

Лаза Лазаревић


Шабац би се могао подичити и првим управником Етнографског музеја у Београду. На самом почетку двадесетог веста место је поверено др Сими Тројановићу, рођеном Шапчанину (1862), који је и део основне школе окончао у родном граду. Средњу школу је похађао у Швајцарској, док је у Хајделбергу (Немачка) одбранио докторску дисертацију на групи за биологију и антропологију. Ни после највише академске титуле није пресахло Симино интересовање за науку, те је у Бечу, Прагу и Минхену успешно завршио двогодишње студије етнологије са физичком антропологијом. Управник Етнографског музеја био је од 1901. до 1921. године. Баш 1921. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије. Преминуо је у Београду 1935.

Ђорђе Нешић


О Лази К. Лазаревићу Шапчани много знају и вероватно је без премца када се упореде сва постигнућа и животни век дуг свега 40 година. Лазаревић је рођен 1851. у кући данашње Господар Јевремове улице. Растао је практично без оца, суочен са незавидном материјалном ситуацијом, оснажен жељом и вољом, основну школу и четири разреда гимназије је завршио у Шапцу, а у Београду уписује Правни факултет. Захваљујући стипендији у Берлину студира медицину, поставши лекар. Вративши се у матицу на место лекара Опште државне болнице у Београду. Паралелно је посвећен књижевном раду, негујући приповетку као форму у правцу реализма. Опус му чини девет довршених и осам недовршених приповетки. Умро је 1891.

Михаило Ђурић


Табла на улазу у једно двориште Масарикове улице означава да се ту родио Стојан Новаковић године 1842. Историчар, књижевник и филилог, реформатор образовног система на чијим принципима и данас почивају одређене појединости школства код нас. У Нижој гимназији у Шапцу је ђак генерације и са тим епитетом се отиснуо у Београд. Тамо је завршио Вишу гимназију и Лицеј на Правном одсеку. Биографију чине место директора Народне библиотеке, позиција Министра просвете и црквених дела и у два наврата председник Владе у тешким тренуцима. Бавио се дипломатијом, представља Србију у Цариграду, Паризу и Петрограду. Од живота се опростио у време када су се имена пострадалих црнила стварност без престанка, у јеку Првог светког рата 1915. године.

Татјана Симић


У Пастеровој улици у Београду постоји Клиника за очне болести „Др Ђорђе Нешић“, а име носи по нашем суграђанину, Ђорђу Нешићу, који је у Шапцу угледао светлост дана 1873. године. Као дете, због премештаја оца, прелази у Лозницу, но у Шабац се враћа како би наставио средњошколско образовање. Као ђак генерације Шабачке гимназије уписује Медицински факултет у Москви, где стиче диплому, а потом и специјализацију из области офтамологије. Вратио се у Београд 1896. као лекар Опште државне болнице у Београду. Учествовао је у Руско-јапанском рату, Балканским ратовима, Првом светском рату, учесник Солунског фронта, а оснивањем Медицинског факултет именаова је за редовног професора. Познат је као љубитељ бициклизма и оснивач првог Српског велосипедског друштва. Члан Срспке академија наука од 1947. и члан председништва од 1948. до 1958. Годину дана касније је преминуо у престоници.

Милутин Радовановић


Милутин Радовановић представља можда и најзнаменитијег мештанина оближњег Табановића. Рођен је у поменутом селу 1900. године. У родном крају је стекао основно и средње образовање (Шабачка гимназија), а академске кораке чинио је у Јени (Немачка), где постао и доктор наука. Најпре је професор у средњој школи по повратку на Балкан. Као стручњак из области зоологије прихватио је место на Универитету у Љубљани, потом је ванредни професор Пољопривредно-шумарском факултету, а у ратној 1943. добија звање доцента на Катедри за зоологију при Филозофском факултету у Београду. После Рата је професор на Зоолошком заводу Природно-математичког факултета, уз предавања и на другим сродним академским установама. Дописни члан САНу је од 1958, а редовни члан је деценију касније. Међународно је признат зоолог. Приликом истраживачке експедиције на подручју данашње Намибије, са колегама из Немачке, изгубио је живот у авионској несрећи 1968. Улица Академика Радовановића у Шапцу именована је у његову част.

Владимир Јовановић је обележио претпрошли век као један од најзначајнијих и најспособнијих политичара у Србији. Родио се у Шапцу, у породици некадашњег Карађорђевог војводе Петра Јовановића 1833. године. Основну школу и полугимназију окончао овде, да би потом отишао у Београд. Стицање дипломе Лицеја водило га је у Немачку где студира агрономију и економске науке. Усваја идеје Француске револуције и по повратку у Србији пропагира либералне принципе. Учен и признат учествује у раду Светоандрејске скупштине, а по повратку Обреновића је и секреатр Министарства финансија. Није се слагао ни са Милошем, ни са Михаилом. У периоду власти Милана Обреновића министар је финансија у две владе. Први мандат је изузетно важан јер је њему припала дужност да обезбеди средства за ослободилачки рат против Османске империје. Уверен у либерална начела, критичар је напредњачке владе.
Није примљен у чланство Академије наука 1886, но постаје почасни члан Српске краљевске академије 1892. године. Радио је као професор политичке економије на Високој школи. Умро је 1922. Његов син је Слободан Јовановић, такође академик, универзитетски професор, у једном периоду и председник Владе.


Још је Шабац живео окупационе дане у Првом светском рату, 1917. године, када се у породици Михаиловић родио син кога су назвали Коста. Образовни пут га води кроз основну школу у родном граду, Шабачку гимназију, да би потом уписао и за свега четири године завршио Правни факултет у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Економском факултету, академској инститиуцији на којој је од 1965. редовни професор. Члан је Економског савета Југославије. Оснивач је Научне секције економиста Југославије. Радио је у редакцији часописа „Економска мисао“. Дописни члан САНУ је од 1983, а редовни од 1988. Поверено му је и место Секретара одељења којем припада, а потом је уврштен у председништво 1998. Преминуо је 2007.

Ненад Зрнић


Име Михаила Ђурића подразумева суперлативе у хијерархији филозофа и мислилаца у нашој целокупној историји. Међународно чувен др Ђурић рођен је у Шапцу 1925. године. Похађао је студије права, филозофије и класичне филологије у Београду, док је докторску дисертацију одбранио на Правном факултету. Од 1964. је ванредни, а од 1969. редовни професор у овој академској установи. Почетком седамдесетих година прошлог века нашао се у немилости власти због отворене критике уставних амандмана где је упозоравао да они воде нестанку Југославије. У другој половини исте деценије постаје саветник Института друштвених наука и гостујући предавач на неколико европских универзитета. Добијао је позив за стручне семинаре широм Европе. Добитник је Октобарске награде Београда. Дописни члан САНУ постао је 1994. године, а шест година касније постаје и редовни. Преминуо је 2011. Добио је бисту на Малом Ташмајдану и спомен плочу на Врачару.

Сава Петровић


Један од најпознатијих инжењера бродоградње на овим просторима је проф. др Ненад Зрнић. Прве животне кораке начинио је у нашем граду 1909. године. После основног и средњег образовања, академске стазе га воде до престонице где најпре стиче диплому ондашњег Техничког факултета, а потом и докторску дисертацију. Од 1958. добија место редовног професора Машинског факултета у Београду и место директора Инсититута техничких наука САНУ. Члан Академије је од 1972. Добитник Октобарске награде Београда. У престоници је и завршио животни век 1991.
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa