МАЧВАНСКА СВАДБА САСТАВНИ ДЕО ХАЈДУЧКИХ ВЕЧЕРИ
За сјај времена прошлог
У раној фази одржавања, данас традиционалне културно-забавне манифестације „Хајдучко вече“, која се припрема и ове године за недељу, осми август, захваљујући редитељу Аматерског позоришта „Јанко Веселиновић“ у Богатићу, Миливоју Мартиновићу-Мартину у програм је уврштена и „Мачванска свадба“, као сплет обичаја везаних за овај важан догађај.
Поново ће, данас асфалтним друмом од хиподрома у Богатићу, где је окупљање сватова, преко Етно парка у Совљаку ( младина кућа) до мотела „Мачванска кућа“, недалеко од Дрине, проћи парада фијакера и чеза, богато окићених везеним пешкирима и ћилимима, које вуку накинђурени вранци и дорати са девојкама и момцима одевеним у прекрасне народне ношње.
Мачвански домаћини су поносни, због лепоте својих коња и превозних средстава које вуку и само се у ретким случајевима показују јавно. Неки кажу да за њих вреде више од било ког мерцедеса, а у том убеђењу здушно их подржавају они који тврде да на овакав начин много боље виде веселе младенце и остале учеснике свадбе. Од раздрагане поворке застаје дах и случајном пролазнику, а камоли онима који су специјално дошли да их виде. Има и примера да неки становници велике српске равнице, запослени у иностранству, специјално планирају одмор, баш у овом периоду, како би гледали веселе сватове.
Овако накинђурену сватовску поворку на уласку у Совљак зауставља „Хајдучка бусија“. После кратке паузе весели сватови настављају даље.
Старинска кућа ( Етно парк у Совљаку) која веома добро асоцира на старо мачванско двориште на коме су и пропратни објекти, младин је дом. Одатле је изводе, а после весеља испод крошњи столетне липе је венчање и наставак велике гозбе у Црној Бари, испред мотела „Мачванска кућа“, који представља младожењино домаћинство.
Да би свадба била што аутентичнија, ангажују се обично глумци Аматерског позоришта „Јанко Веселиновић“у Богатићу и чланови тамошњег Фолклорног ансамбла „Ђидо“. Ретко када, а прошло је од првог организовања „Хајдучких вечери“( 16. јул 1966. године, а тада и није било „Мачванске свадбе“) више од пола века младенци су били баш они прави, а не глумци.
Тако се традиција свадбених обичаја чува и преноси с колена на колено.
Поново ће, данас асфалтним друмом од хиподрома у Богатићу, где је окупљање сватова, преко Етно парка у Совљаку ( младина кућа) до мотела „Мачванска кућа“, недалеко од Дрине, проћи парада фијакера и чеза, богато окићених везеним пешкирима и ћилимима, које вуку накинђурени вранци и дорати са девојкама и момцима одевеним у прекрасне народне ношње.
Мачвански домаћини су поносни, због лепоте својих коња и превозних средстава које вуку и само се у ретким случајевима показују јавно. Неки кажу да за њих вреде више од било ког мерцедеса, а у том убеђењу здушно их подржавају они који тврде да на овакав начин много боље виде веселе младенце и остале учеснике свадбе. Од раздрагане поворке застаје дах и случајном пролазнику, а камоли онима који су специјално дошли да их виде. Има и примера да неки становници велике српске равнице, запослени у иностранству, специјално планирају одмор, баш у овом периоду, како би гледали веселе сватове.
Овако накинђурену сватовску поворку на уласку у Совљак зауставља „Хајдучка бусија“. После кратке паузе весели сватови настављају даље.
Старинска кућа ( Етно парк у Совљаку) која веома добро асоцира на старо мачванско двориште на коме су и пропратни објекти, младин је дом. Одатле је изводе, а после весеља испод крошњи столетне липе је венчање и наставак велике гозбе у Црној Бари, испред мотела „Мачванска кућа“, који представља младожењино домаћинство.
Да би свадба била што аутентичнија, ангажују се обично глумци Аматерског позоришта „Јанко Веселиновић“у Богатићу и чланови тамошњег Фолклорног ансамбла „Ђидо“. Ретко када, а прошло је од првог организовања „Хајдучких вечери“( 16. јул 1966. године, а тада и није било „Мачванске свадбе“) више од пола века младенци су били баш они прави, а не глумци.
Тако се традиција свадбених обичаја чува и преноси с колена на колено.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
