СРПСКИ ЂОРЂО ВАЗАРИ

Ових јесењих дана навршава се 70 година од страшног страдања више од две и по хиљаде сељака из јадарских села Драгинца, Цикота, Толисавца и других, од немачке казнене експедиције коју је предводила 342 пешадијска дивизија Вермахта. Одведени су из својих кућа, са њива, људи свих узраста, многи деца од једне до 10 година; издвојени су, обично на ливаду или двориште и - стрељани. После су немачки војници побијене људе посипали брашном и пуштали из обора гладне свиње да их поједу. Најбоља потврда размера овог злочина су бројни историјски записи, архивска документа, хронике и документарне књиге, објављени непосредно после Другог светског рата, објављивани и у потоњим годинама, до данас, укључујући публицистику и белетристику. Ове књиге су најбоља брана покушају ревидирања савремене историје, као што је недавна тврдња високопозиционираног члана немачке владе да: “немачки војник у Другом светском рату никад није убио дете“.
Као допринос овој теми “Глас Подриња“ објављује текст о Станоју Филиповићу, професору, новинару, писцу и публицисти, свејеврсном хроничару Подриња. Филиповићеву књигу о стрељању сељака у Драгинцу, „2.000 за дан“, издала је београдска Просвета 1952. године.