СЛИКЕ ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА СТОЈАНА АНИЧИЋА
ЗАХВАЛНОСТ ЗАВИЧАЈУ
Дуг према родном селу Стојан Аничић-Оки из Бадовинаца, враћа сасвим предано, колико зна и уме. Дрину и небо над њом допуњује квргавим дрвећем, дереглијом или мостом, а често се ту нађу и обнажене женске фигуре
Стојан Аничић-Оки сликар и ликовни педагог из Бадовинаца први пут, свет је угледао 7. фебруара 1974. године. Његови земљаци и колеге сликари из милоште га зову Оки. Школовао се за наставника ликовне културе. Живи и ради као ликовни педагог у бадовиначкој сеоској основној школи. Члан је УЛС у Шапцу.
Сликарством је почео да се озбиљније бави пре 12 година. Стартовао је са сликом “Буђење“ 1999. године изражавајући својеврстан протест против НАТО бомбардовања бивше Југославије. Прву самосталну изложбу слика имао је у родном селу 2001. године. Дошла је промоција слике “Сеобе“ у сали КОЦ, Богатић, затим самосталне изложбе, “Подстицаји и опомене“, галерија Траг Сремчица 2009. године, “Дијалог са завичајем“ у галерији КЦ Шабац, исте године и више других самосталних и групних изложби и учешћа на колонијама сликара у разним пределима и амбијентима.
Тридесетих година прошлог века Миливоје Мартиновић-Мартин и Милић од Мачве, формирају Мачванску сликарску школу.
“ Логично звучи да је и Стојан Аничић њен органски и конститутивни део, али бих уз слободу коју сам себи дарујем, ипак устврдио да је Аничићево припадање мачванском сликарству спољашњег карактера. Дубински Стојаново сликарство поседује специфичну самосвојност, која га у најбољем смислу изузима из опште поетике мачванских сликара“, пише између осталог професор Ранко Стојановић у једном од Стојанових каталога за изложбу. Професор Стојановић на Стојановим платнима воцира воду као кључни мотив.
Сликарством је почео да се озбиљније бави пре 12 година. Стартовао је са сликом “Буђење“ 1999. године изражавајући својеврстан протест против НАТО бомбардовања бивше Југославије. Прву самосталну изложбу слика имао је у родном селу 2001. године. Дошла је промоција слике “Сеобе“ у сали КОЦ, Богатић, затим самосталне изложбе, “Подстицаји и опомене“, галерија Траг Сремчица 2009. године, “Дијалог са завичајем“ у галерији КЦ Шабац, исте године и више других самосталних и групних изложби и учешћа на колонијама сликара у разним пределима и амбијентима.
Тридесетих година прошлог века Миливоје Мартиновић-Мартин и Милић од Мачве, формирају Мачванску сликарску школу.
“ Логично звучи да је и Стојан Аничић њен органски и конститутивни део, али бих уз слободу коју сам себи дарујем, ипак устврдио да је Аничићево припадање мачванском сликарству спољашњег карактера. Дубински Стојаново сликарство поседује специфичну самосвојност, која га у најбољем смислу изузима из опште поетике мачванских сликара“, пише између осталог професор Ранко Стојановић у једном од Стојанових каталога за изложбу. Професор Стојановић на Стојановим платнима воцира воду као кључни мотив.
Најновији број
25. април 2024.
