РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ВЛАДИМИР ЈАКОВЉЕВИЋ, ПАРОХ ТРЕЋИ ПРЊАВОРСКИ
НА ИЗВОРИМА ВЕРЕ
Свети отац Јустин Поповић за житија светих, извор хришћанске вере, каже да „представљају живот Христов, који се понавља у животима светих“. Светитељи су у себе дубоко урезали лик Христов па их зато верни у Цркви доживљавају као истинске сведоке праве вере.
Прошле седмице манастир Петковица прославио је своју заштитницу св. Петку Параскеву.
- На дан прославе св. Петке Параскеве у манастиру Петковица сви присутни су се осећали домаћинима славе јер само гостопримство и топлина љубави коју пружа сестринство манастира наводи свакога да се тако осећа. Лица верника који су дефиловали кроз храм и порту одавала су утисак срећних, задовољних људи, духовно испуњених и изобилно захвалних што су се удостојили таквих тренутака.
Службена богослужења мало су посећена. Људи као да су изгубили део везе са својом духовношћу иако је велика светиња у њиховој близини.
- Велика је част, а уједно и обавеза становника Петковице што се у њиховој близини налази оваква светиња и што за заштитницу имају ову Божију угодницу. Обавеза, у смислу да живе хришћанским моралним и црквеним животом који треба да буде за пример осталим верницима. Поштовање традиционалних обичаја и начела моралног живљења видно су изражени међу парохијанима, као и поштовање и уважавање сестринства манастира и свештеника. Оно што се само може замерити и што би се морало поправити јесте њихова црквеност, што је тренутни проблем нашег краја, у смислу да се слабо посећују света богослужења недељом и празницима. У дане великих Господњих празника и у дане причешћа присутан је велики број парохијана и храм је испуњен. Али у велики број недеља и осталих празника буде само двадесетак и углавном старијих људи.
Када су млади у питању и њихов однос према вери и Цркви постоји разлика између оних у старосном добу од петнаесте до двадесете године живота и оних у двадесетим и тридесетим.
- Разлика је настала пре свега због постојања верске наставе у школама ево већ једанаест година. Они који су били прва генерација која је почела похађати верску наставу сада су већ зрели момци и девојке. У односу на старије од себе, који нису били у могућности да чују реч о својој вери и светим богослужењима, много су црквенији, у смислу да чешће похађају света богослужења и причешћују се.
Време је економске кризе, али и губитка моралних вредности које воде и ка губитку сопственог индетитета.
- Време економске кризе пре бих назвао кризом морала, и не материјалног сиромаштва него духовног. Душа човекова претежнија је од тела. Зато човека више испуњавају духовна него материјална добра. Све наше напоре усмеравамо у што боље уређење и олакшање нашег живота, а при томе заборављамо на своју душу, која би нам требала бити прва и основна брига. Наш свети Владика Николај нам говори да у молитви Господњој „Оче наш“ и црквеним прозбама не иштемо културу и цивилизацију, односно овоземаљска богатства, него оно што треба душама нашим. Када би се више окренули Господу и нашој Цркви и сама „криза“ би ишчезла.
- На дан прославе св. Петке Параскеве у манастиру Петковица сви присутни су се осећали домаћинима славе јер само гостопримство и топлина љубави коју пружа сестринство манастира наводи свакога да се тако осећа. Лица верника који су дефиловали кроз храм и порту одавала су утисак срећних, задовољних људи, духовно испуњених и изобилно захвалних што су се удостојили таквих тренутака.
Службена богослужења мало су посећена. Људи као да су изгубили део везе са својом духовношћу иако је велика светиња у њиховој близини.
- Велика је част, а уједно и обавеза становника Петковице што се у њиховој близини налази оваква светиња и што за заштитницу имају ову Божију угодницу. Обавеза, у смислу да живе хришћанским моралним и црквеним животом који треба да буде за пример осталим верницима. Поштовање традиционалних обичаја и начела моралног живљења видно су изражени међу парохијанима, као и поштовање и уважавање сестринства манастира и свештеника. Оно што се само може замерити и што би се морало поправити јесте њихова црквеност, што је тренутни проблем нашег краја, у смислу да се слабо посећују света богослужења недељом и празницима. У дане великих Господњих празника и у дане причешћа присутан је велики број парохијана и храм је испуњен. Али у велики број недеља и осталих празника буде само двадесетак и углавном старијих људи.
Када су млади у питању и њихов однос према вери и Цркви постоји разлика између оних у старосном добу од петнаесте до двадесете године живота и оних у двадесетим и тридесетим.
- Разлика је настала пре свега због постојања верске наставе у школама ево већ једанаест година. Они који су били прва генерација која је почела похађати верску наставу сада су већ зрели момци и девојке. У односу на старије од себе, који нису били у могућности да чују реч о својој вери и светим богослужењима, много су црквенији, у смислу да чешће похађају света богослужења и причешћују се.
Време је економске кризе, али и губитка моралних вредности које воде и ка губитку сопственог индетитета.
- Време економске кризе пре бих назвао кризом морала, и не материјалног сиромаштва него духовног. Душа човекова претежнија је од тела. Зато човека више испуњавају духовна него материјална добра. Све наше напоре усмеравамо у што боље уређење и олакшање нашег живота, а при томе заборављамо на своју душу, која би нам требала бити прва и основна брига. Наш свети Владика Николај нам говори да у молитви Господњој „Оче наш“ и црквеним прозбама не иштемо културу и цивилизацију, односно овоземаљска богатства, него оно што треба душама нашим. Када би се више окренули Господу и нашој Цркви и сама „криза“ би ишчезла.
Најновији број
25. април 2024.
