ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - БРАНКО ЂОНОВИЋ
У СЛУЖБИ ЧАСТИ И УГЛЕДА
Бранко Ђоновић припада оној генерацији Шапчана која је безгранично волела свој град, поштовао оно што се у њему дешавало од политике, привреде до спорта или забаве, ценио људе са којима се дружио, са којима је радио и који га памте по правичности и достојанству које је понео из породичног окриља. Данас пензионер, односно пуковник полиције у пензији, с поносом се сећа свог радног ангажовања од правне службе у шабачком агроиндустријском комбинату до одговорне функције првог човека полиције у овом крају. Уздржан у ставу, осим за неправду због које зна и да бурно реагује како би је исправио, нерадо прича о себи сматрајући да је својим радом чинио оно што је најбоље могао.
Рођен у Шапцу 1949. године, ту завршио Гимназију, Правни факултет у Сарајеву, имао амбиције да ради у правосуђу али због нешто дуже процедуре око пријема први посао засновао је у АИК “Шабац“ који је те седамдесет пете био у фази конституисања и развоја. Прво је био референт за спорове и заступања, потом у радној заједници а до 1986. године у Радној организацији “Ратаркооп“ која је била једна од развијенијих у комбинату. Ту учествује у креирању и спровођењу неколико активности које су у то време, а могло би се и сада рећи, представљале историјске промене у организовању агрокомплекса овог краја.
- Обзиром да је тада шабачка општина кренула са једним пионирским послом, комасацијом пољопривредног земљишта три године сам провео на тим активностима и то највише на подручју села Штитар, Липолист и Мачвански Причиновић где сам заједно са екипом учествовао у комасацији око осам хиљада хектара земљишта - сећа се Бранко Ђоновић дана и година када се на овим просторима радило нешто до тада непознато ни стручњацима ни сељацима.
Комасацију оцењује као уређивање пољопривредног земљишта, односно укрупњавање парцела, кроз чији поступак су се завршили многи, до тада нерешени, имовинско правни односи. Поступак је пратило уређивање путне и каналске мреже, уз пратећу пројектну документацију. Све то су, како и бива на овим просторима, пратила и појединачна неразумевања, незадовољства пољопривредника додељеним парцелама и неверица у будућност такве акције у почетку сагледаване само на катастарским картама и у бројним тумачењима стручњака. Посао правника, па и Бранка Ђоновића, тада се заснивао на мукотрпним објашњавањима, тумачењима законских одредби али пре свега на људским разговорима којима је приближавао пољопривредницима суштину читаве акције којој је циљ да се добију правилне парцеле погодне за примену савремене механизације, да се обезбеди потребна путна и каналска мрежа и да се многобројне површине које су практично биле неупотребљиве, а било их је око четири хиљаде хектара, крчењем оспособе за ратарску примену.
Рођен у Шапцу 1949. године, ту завршио Гимназију, Правни факултет у Сарајеву, имао амбиције да ради у правосуђу али због нешто дуже процедуре око пријема први посао засновао је у АИК “Шабац“ који је те седамдесет пете био у фази конституисања и развоја. Прво је био референт за спорове и заступања, потом у радној заједници а до 1986. године у Радној организацији “Ратаркооп“ која је била једна од развијенијих у комбинату. Ту учествује у креирању и спровођењу неколико активности које су у то време, а могло би се и сада рећи, представљале историјске промене у организовању агрокомплекса овог краја.
- Обзиром да је тада шабачка општина кренула са једним пионирским послом, комасацијом пољопривредног земљишта три године сам провео на тим активностима и то највише на подручју села Штитар, Липолист и Мачвански Причиновић где сам заједно са екипом учествовао у комасацији око осам хиљада хектара земљишта - сећа се Бранко Ђоновић дана и година када се на овим просторима радило нешто до тада непознато ни стручњацима ни сељацима.
Комасацију оцењује као уређивање пољопривредног земљишта, односно укрупњавање парцела, кроз чији поступак су се завршили многи, до тада нерешени, имовинско правни односи. Поступак је пратило уређивање путне и каналске мреже, уз пратећу пројектну документацију. Све то су, како и бива на овим просторима, пратила и појединачна неразумевања, незадовољства пољопривредника додељеним парцелама и неверица у будућност такве акције у почетку сагледаване само на катастарским картама и у бројним тумачењима стручњака. Посао правника, па и Бранка Ђоновића, тада се заснивао на мукотрпним објашњавањима, тумачењима законских одредби али пре свега на људским разговорима којима је приближавао пољопривредницима суштину читаве акције којој је циљ да се добију правилне парцеле погодне за примену савремене механизације, да се обезбеди потребна путна и каналска мрежа и да се многобројне површине које су практично биле неупотребљиве, а било их је око четири хиљаде хектара, крчењем оспособе за ратарску примену.
Најновији број
25. април 2024.
