ОД КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ДО ПРЕДСЕДНИКА ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА
КО ЈЕ УШАО У ТЕНАК?
Немиран и бунтован политички дух г.Драгана Томића председника Окружног одбора СНС за Мачвански округ који га је водио из крајности у крајност, од левице до деснице, од Милошевића до Ивковића, од Човића до Николића, од кандидата за председника Србије до председника ловачког друштва, пресудно одређује карактер односа који успоставља у оквиру политичких организација којима руководи. Г.Томић је вероватно једини политичар у Србији који је и директор филијале једне банке, која је своје прве просторије имала у кругу Белог двора на Дедињу, чији су улаз чували војници и из чијих се просторија видела стаклена башта у кругу Белог двора са свежим парадајзом, и где су се, као кроз маглу, наслућивали берачи.
Вођен ничим оправданом амбицијом, верификованом вишегодишњим исподпросеком на Правном факултету и неполагањем стручних испита, силан до октобарских промена, преамбициозан после њих, желећи да мења Милошевића прогутао жваку и гласао за њега, вођењем ауторитетом универзитетског професора, не схватајући да је унутарпартијску борбу Баки докторирао још као омладинац, за разлику од доследног Бортића, непогрешиво се определио за погрешну страну, која је своју политички сахрану доживела давањем скупштинског кворума првој ДОС-овој влади и тако у сукобима на левици постала непоправљиви симбол квислинга. Касније је то радио цео СПС, али је Бане завршио у лонцу.
У океану погрешних одлука, у странци која се одрекла идеологије српског национализма, а другу није пригрлила, где му рејтинг међу бирачима расте само кад ћути, јер су ови сами себи довољни, ничим изазван, бежећи од свог радикалског бића и чланства идеолошки нејасног опредељења а жељног власти, Тома се определио да доживи катарзу, отпише локалне осниваче и пригрли “верника“ Драгана. А он шта ће? По цену власти би стао мирно уз химну “Спремте се спремте“, само да га се пита.
Научен и вештији од њих, користећи познавање великог броја изманипулисаних отпадника из СПС, које Бортић или није знао или није хтео да пригрли, бирајући за сараднике само оне за које је и данас комитет са великим “К“ и чији је недосањани сан да раде за било коју “Службу“, а она их неће, организовао је СНС по мери оданости само једној индивидуи. Пошто је поискључивао осниваче, суосниваче, неминовно прелази и на “своје“ социјалисте. Што би се ту оптерећивали статутима, и сличним тричаријама. Ко полаже право на демократску процедуру? Само одабрани. Јадна је Србија ако је осуђена да је увек воде неке такве “демократе“. А они, ловећи фазане, увек жуде да се врате, у било ком агрегатном стању. Када Тома схвати да је коалициони потенцијал шабачког СНС мањи од коалиционог потенцијала сваког искљученог члана, власт ће у Шапцу већ бити далеко, далеко...Осим, ако неко не пожели “велику коалицију“.
Вођен ничим оправданом амбицијом, верификованом вишегодишњим исподпросеком на Правном факултету и неполагањем стручних испита, силан до октобарских промена, преамбициозан после њих, желећи да мења Милошевића прогутао жваку и гласао за њега, вођењем ауторитетом универзитетског професора, не схватајући да је унутарпартијску борбу Баки докторирао још као омладинац, за разлику од доследног Бортића, непогрешиво се определио за погрешну страну, која је своју политички сахрану доживела давањем скупштинског кворума првој ДОС-овој влади и тако у сукобима на левици постала непоправљиви симбол квислинга. Касније је то радио цео СПС, али је Бане завршио у лонцу.
У океану погрешних одлука, у странци која се одрекла идеологије српског национализма, а другу није пригрлила, где му рејтинг међу бирачима расте само кад ћути, јер су ови сами себи довољни, ничим изазван, бежећи од свог радикалског бића и чланства идеолошки нејасног опредељења а жељног власти, Тома се определио да доживи катарзу, отпише локалне осниваче и пригрли “верника“ Драгана. А он шта ће? По цену власти би стао мирно уз химну “Спремте се спремте“, само да га се пита.
Научен и вештији од њих, користећи познавање великог броја изманипулисаних отпадника из СПС, које Бортић или није знао или није хтео да пригрли, бирајући за сараднике само оне за које је и данас комитет са великим “К“ и чији је недосањани сан да раде за било коју “Службу“, а она их неће, организовао је СНС по мери оданости само једној индивидуи. Пошто је поискључивао осниваче, суосниваче, неминовно прелази и на “своје“ социјалисте. Што би се ту оптерећивали статутима, и сличним тричаријама. Ко полаже право на демократску процедуру? Само одабрани. Јадна је Србија ако је осуђена да је увек воде неке такве “демократе“. А они, ловећи фазане, увек жуде да се врате, у било ком агрегатном стању. Када Тома схвати да је коалициони потенцијал шабачког СНС мањи од коалиционог потенцијала сваког искљученог члана, власт ће у Шапцу већ бити далеко, далеко...Осим, ако неко не пожели “велику коалицију“.
Најновији број
25. април 2024.
