Инфо

24. фебруар 2022.24. феб 2022.
Страст за животом
ПСИХОЛОГ ВЕСНА ДИМИЋ: ИНСПИРИШЕ МЕ РАД СА ЉУДИМА

Страст за животом

Пронашла сам своју страст и живим је. Јако ме инспирише рад са људима. С обзиором да сам дуго, до тридеет пете године, имала осећање личне неостварености, лако могу то да препознам у другима и да им помогнем да пронађу своју истину
Весна Димић, мастер психолог, рођена је у Шапцу. Председник је Центра Баланс, удружења за едукацију, лични и професионални развој, које послује у Новом Саду.

Њене прве асоцијације на родни град су Медицинска школа, глума, коју је учила код Радушка Јанковића, гимнастика коју је посвећено тренирала. Када је добила психологију као нови предмет у средњој школи, заувек се заљубила у ту науку. Пасионирано је читала све што би јој дошло под руку. Међутим, по завршетку средње школе, није била у могућности да настави школовање. Удала се, родила двоје деце, са супругом водила успешан посао који јој је давао материјалну сигурност, али није била задовољна.

- Била сам остварена као жена и мајка, али то није могло да надокнади осећај личне неиспуњености. Поново сам почела да читам књиге из психологије, одлазила на семинаре личног развоја, али сам пожелела више.



Нама је дато све што нам је потребно да живимо остварен живот, да будемо срећни и испуњени, али не можемо да спознамо те потребе због блокада које су често у виду уверења која смо понели из породице


С обзиром да је изостала подршка, одлучила је да се разведе. Данас каже да би на брак другачије гледала да је била лично остварена. Две године касније, уписала је Факултет пословне психологије. У том тренутку била је мајка двоје деце и живела у изнајмљеном стану. Није било лако. А онда је, неочекивано и спонтано, у њен живот ушетала подршка, прва у животу.

- Тада се у мом животу појавио посебан мушкарац који ми је дао ветар у леђа. Рекао ми је да не постоји немогуће и пробудио у мени оно што је све време било присутно, али успавано. У том тренутку, он је много више веровао у мене, него ја сама у себе. Први пут сам имала прилику да студирам и из мене су изронили страхови. Кључно је било полагање пријемног испита. Поверовала сам тек када сам видела свој просек, а испитни рок био је један од мојих највећих изазова. Деца су ми добила вирус и високу температуру, плакала сам и учила на смену, али сам схватила да не смем да одустанем од живота, од саме себе. Дуго сам чекала тај тренутак.

НАША ОГЛЕДАЛА
Много ми значи што сам добар пример својој деци. Неистинито је тражити од деце да живе снове, ако нисмо остварили своје и дали им пример. Деца не слушају то што ми говоримо, него гледају то што радимо, а пошто су енергетски повезана са нама, осећају колико смо остварени. Ми не треба да радимо на остварењу своје деце, што родитељи често погрешно чине из потребе да задовоље сопствене амбиције, него треба да завршимо своје теме. Када желимо да радимо на својој деци, заправо треба да радимо на себи. Радом на себи онога што нама смета, поготово код наше деце, јесте оно што треба код себе да унапредимо. Деца и родитељи су наша огледала.


На првом испиту добила је десетку. Није знала колико је потребно знања да би положила испит, па је научила све. Онда су кренули колоквијуми, један за другим, а она је путовала на релацији Шабац – Нови Сад. Понекад је водила децу са собом да виде маму како студира. По завршетку друге године студија, преселила се са децом у Нови Сад.

- Тамо ми је било лакше, јер сам имала прилику да идем на додатне едукације и брже напредујем. Оно што је најважније и кључно у мом послу је то што сам завршила обуку за анализу и развој индивидуалних потенцијала. Сертификована сам од Института за когнитивни менаџмент из Штутгарта, специфичне технике коју примењује неколицина нас у Србији. Радим са клијентима који су на прекретници каријере, који имају, као ја некада, осећање бесмисла. Зато и могу да им помогнем, била сам на том месту. Долазе људи и у средњим годинама, када осете да их ништа више не чини срећним.

Душа чезне да оствари своју сврху
Када клијент дође код ње, најпре обави псхиолошко тестирање и интервју. То траје сатима.

- Тражим потенцијале, да ли су их и колико развили и, оно што је подједнако важно, да ли структура личности подржава таленте. Често се догоди да постоји конфликт, менталне и емоционалне блокаде које детектујемо да бисмо их отклонили. Да би неко остварио пун потенцијал, мора да ради оно за шта је талентован и да је то у складу са вредностима те особе, са његовим бићем. Тада је уземљен, има осећај унутрашњег мира и радости. Не задовољавају га спољни подражаји, нова каријера, новац.
Анализом и развојем потенцијала и детектовањем блокада ефикасности које отклања кроз различите терапијске технике, Весна ради на оснаживању личности, да би клијент могао да живи своју сврху. У почетку им је она подршка, док је не пронађу у себи.

- Свако од нас ради на себи својствен начин. Сви имамо између три и осам талената који су распоређени као дијаманти у нама. Рађамо се такви, а многи нису свесни богатства које носе у себи.

Сетили смо се наше оперске диве, Јадранке Јовановић, која нам је у интервјуу за наш лист рекла слично: „Када је дат, таленат је у грозду“.

- Нама је дато све што нам је потребно да живимо остварен живот, да будемо срећни и испуњени, али не можемо да спознамо те потребе због блокада које су често у виду уверења која смо понели из породице. Нечији таленат може да подржава структура његове личности, али може да има уверење да успех није за њега. Када клијенти освесте уверења која нису функционална, тада почиње промена.

ДРУГАЧИЈА ПЕРСПЕКТИВА
Када клијент промени смер своје посвећености, радимо на оснаживању личности, на самоодговорности, јер, када је особа свесна себе, тада бира да ли ће и колико да пије. Не бира њега алкохол, него обрнуто. Бавим се развојем унутрашње снаге личности и свести о себи да би особа могла са тим да се носи. Не базирам се на болест, него на снагу. Има јако пуно функционалних алкохоличара. Они су упијени, немају свест о томе да имају проблем, а не могу да развијају себе зашто што имају омамљено стање свести. Спознаја сврхе људима даје смисао, гориво, поготово што живимо у времену неизвесности. Уколико особа зависи само од спољних фактора, биће константно под стресом.


Тамо где су наше слабости, лежи наша највећа снага, уколико је препознамо и превазиђемо. „Када сам слаб, онда сам силан“, говорио је апостол Павле.

- Свако од нас би требало да препозна своје најслабије место. Свака криза је благослов, шанса за развој. Креативцима који немају уземљење, помогнем да схвате да имају нешто веома специфично. Неко ко годинама конзумира алкохол, или дрогу, води бесциљан живот, развио је посвећеност нечему, од тога није одустао. Та посвећеност је била аутодеструктивна. Вештина коју су развили и коју одржавају није функционална, али када освесте како одржавају то стање, могу и да га промене. Кажем им да ми дају рецепт за глуварење, како да будем у депресији, или како да себе доведем у стање паничног напада. И они ми тада дају детаљан опис онога што им се дешава. Онда на исти начин радимо на томе да развијемо нешто друго, креативни потенцијал који имају. Човек тада постаје свестан онога што ради. Када неко нађе свој смисао и ради то што већ има у себи, онда има „жудњу за животом“, а ја сам ту да им пробудим ту страст.

Свако ко познаје Весну, зна да је она истински заљубљеник у живот, „вечита позитивка“. Да нема то у себи, не би могла да пробуди у другима.

- Радим на развоју особе, од нултог стања свесности где је упирање прста у друге, у споља, где се живи на чулном нивоу, тамо где су страхови и потреба за контролом, манипулација. На моје радионице у почетку долазе људи који имају потребу да промене партнера, јер не виде себе. Развој свесности подразумева да почињу да бивају свесни модела који раде, а који онемогућава слободу избора. Немамо слободу избора на ниском нивоу свести зато што или понављамо модел, или радимо забрану тог модела, што је много перфиднији начин. Онда смо задовољни јер нисмо као наши родитељи, а заправо смо као хрчак у котуру који иде на једну, или на другу страну. Излазак из котура је развој самосвесности, а темељ свега тога је самоодговорност. Развој свести о нама самима аутоматски доводи до свести о другима. На нивоу нултог стања свесности, нема љубави. Да бисмо ушли у стање љубави, морамо да имамо свест о себи и задовољство собом. А задовољство собом је када живимо своју личну истину и сврху.

Весна планира да настави да ради, али на другачијем месту. Намерава да купи имање и живи окружена природом, „јер од природе учимо како да живимо истинито, оно што јесмо“.

- То је једноставно. Када ми дођу људи из иностранства, имају жељу да проведу неко време у природи. Тамо ће имати могућност да да устају рано ујутру, вежбају јогу, заједно са мном спремају здраву храну, да се повезују са природом кроз вежбе дисања и неко време проведу без интернета и мобилног телефона. Да осете себе, своју истинску природу.

Тражи околину Шапца, потез према Церу. Радо би се вратила у родни крај.
М.Филиповић

Најновији број

16. мај 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa