Инфо

5. мај 2022.5. мај 2022.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

ДР МИЛАН ГРУЈИЋ ПРВИ СУБСПЕЦИЈАЛИСТА ЕНДОКРИНЕ ХИРУРГИЈЕ У ШАПЦУ

Операција штитасте жлезде рутинска и на виском нивоу

„Око 10 одсто људи има папиларни чвор на штитастој жлезди, а чак и до 60 одсто на ултразвуку открију неке промене. Наравно, већина овога није за операцију. Болести штитасте жлезде су чешће код жена, које су томе подложне у свим животним добима. До сада је у Шапцу урађено око 160 операција. Очекујемо да ускоро урадимо и прву операцију надбубрежне жлезде“ наводи др Милан Грујић, први и за сада једини субспецијалиста ендокрине хирургије у шабачкој Општој болници
Проблеми са штитастом жлездом веома су чести. Од поремећаја рада штитасте жлезде оболева много више жена него мушкараца и, на срећу, промене су углавном бенигне. Операција, у већини случајева није потребна. Међутим, како велики проценат популације оболи од поремећаја функције или стања овог органа, на годишњем нивоу се обави и доста операција.

Штитаста жлезда се већ четири године оперише у Шабачкој општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ и обавља се рутински. Др Милан Грујић први је и, за сада, једини специјалиста ендокрине хирургије у Шапцу и Лозници. Субспецијализирао је на Клиници за ендокрину хирургију у Београду, уз велику подршку директора ове установе проф. др Ивана Пауновића, који је 2017. године и извео прву операцију штитасте жлезде у Шапцу. Поред тога и др Бранислав Ровчанин, клинички асистен, и даље пружа континуирану помоћ како би се ова операција у Шапцу изводила не само рутински, него и на веома високом нивоу.

Чест проблем
-Око 10 одсто људи има папиларни чвор на штитастој жлезди, а чак и до 60 одсто на ултразвуку открију неке промене. Наравно, већина овога није за операцију. Хирургија штитасте жлезде се може поделити на поремећај функције који се оперише и поремећај структуре. Поремећаји функције могу бити хипер или хипо и они се ређе оперишу. Хипо функција се јавља у склопу аутоимуне болести Хашимото тиреоидитиса. Најчешће се не оперише него се лечи супституцијом хормона леротироксина, сем у случајевима када је жлезда велика и представља и естетски проблем и врши компресију околних структура, или када постоји суспект на малигнитет. Код хипер функције разлог за операцију је чвор који хиперпродукује хормон штитасте жлезде и врло ефикасно се решава проблем рутинском оперцијом након чега је пацијент излечен. Најчешће након тога није потребно ни узимање никавих супституција, јер једна половина (лобус) жлезде остаје, наводи др Милан Грујић.

Специфична хирургија
-Хирургија шитатсе жлезде је специфична и захтева специфичну хируршку вештину, због тога што се ради регија која је мала, а у којој се налазе бројне важне структуре. Налази се на предњој страни врата, иза су трахеја и једњак, а са стране васкуларне структуре које васкуларизују мозак. Није потребна посебна опрема, мада се увек трудимо да имамо што бољу и савременију. Постоје инструменти за минимално инвазивну хирургију који мало убрзавају операцију. Најбитнија је обученост хируга и хирушка техника, наводи др Милан Грујић.


Овакве операције, узроковане поремећајем функције штитасте жлезде значајно су ређе. Као најчешћи разлог за операцију др Грујић наводи Грејвс-Базедовљеву болест. Ради се, такође, о аутоимуној болести, а хируршки захват је неопходан када се исцрпе све терапијске мере.

-Болест карактерише отекао врат и протурзија очних јабучица. Када се уклони цела жлезда неопходна је доживотна терапија леротироксином. Пије се једна таблета, најчешће ујутру и не представља велики дискомфор у животу пацијента, каже др Грујић.

Хашимото тиреоидитис се најчешће дијагностификује када се уради налаз ТСХ хормона. Повећане вредности указују на постојање овог проблема.

-Многи људи имају само благо смањену функцију штитасте жлезде која не захтева терапију. Међутим, временом долази до постепеног уништавања целог ткива штитасте жлезде, тако да је неопходна супституција леротироксином. Операција у највећем броју случајева није потребна, јер жлезда није увећана, наводи наш саговорник.

Тумори штитасте жлезде
Када се ради о туморима штитастих жлезда основна подела је на бенигне и малигне. Задатак ендокриног хирурга је да процени да ли је неки чвор бенигни или малигни.

-Бенигни тумори су много чешћи, у 85 до 90 одсто случајева. Тумори штитасте жлезде су веома специфични. Углавном су добродиферентовани папиларни карциноми, врло ретко дају метастазе и прогнозе су одличне. Међутим, анапластични карцином спада у најмалигније туморе који постоје. Ради се о папиларном карциному који се временом, од добродиферентованог претвара у дедифирентован. Због тога их је битно препознати, оперисати на време и спречити настанак таквих карцинома. Од када је у Србији почела едукација у овој области, због добре дијагностике и оперативне технике, заиста је мали број анапластичних карцинома, наводи др Грујић.

Како наш саговорник објашњава, карактеристика бенигних тумора је да су покретни, док су малигни фиксирани.

Када је пацијенту потребна операција одлучује се на основу низа дијагностичких процедура. Поред ултразвука, раде се и биохемијски налази, као и аспирациона биопсија. На основу тога се утврђује у ком стадијуму је промена.

-Други стадијум значи бенигност и оперише се само уколико је већи од 3 или 4 центимера и изазова компресивне тегобе. Трећи стадијум је граница између бенигности и малигности и најчешће се препоручује операција, док су четврти и пети стадијум апсолутна препорука за операцију, каже др Грујић.

Узроци болести
Неодстатак јода и радиоактивно зрачење су узроци за које се поуздано зна да доводе до тумора штитасте жлезде. Поред тога ту су генетске предиспозиције, а не могу се занемарити ни начин живота и стрес.

-Један од фактора за настанак малигних тумора је недостатак јода. Међутим, с обзиром да је јод уведен у исхрану (јодирањем соли) број ових тумора се значајно смањио. Повећао се број папиларних карцинома, који су, срећом, много бенигнији. Ендемско подручје је уз Дрину где има доста случајева, а разлог се не зна. Једини узрок за који се поуздано зна да доводи до пораста броја папиларних карцинома је радиоактивно зрачење. Постоје генетске предиспозиције, а ту је и начин живота, стрес. Штитаста жлезда прва реагује на стрес, физички напор..., наводи др Грујић.

Додаје и да не постоји превенција од ових болести, али да у терапији често дају селен, за који се показало да има протективну улогу, јер помаже у апсорбицији јода. Селена има у ораховачи, која се препоручује као народни лек код проблема са штитастом жлездом.

Шабац међу ретким градовима
-Субспецијализација ендокрине хирургије је млада, установљена је 2014. године. До тада су биле неке едукације од месец или два и углавном су хирурзи који су их пролазили одустајали од операција. Компликације су специфичне и уколико хирург није довољно едукован неки живац може да се повреди. Како волим изазове, имао сам жељу за овом специјализацијом и питао да се распише. Сада се само у још неколико градова, ван Београда, врше овакве операције. Волео бих да се још неко од младих хирурга укључи и да се ова врста хирургије у Шапцу даље развија. Велика жеља ми је да урадим операцију надбубрежне жлезде и спреман сам за то. Увек у хирургији тежите новим изазовима, истиче др Милан Грујић.


Дијагностика
-Људи се најчешће јављају када примете да имају неки чвор у пределу врата или да отежано гутају. Таквих је око половина пацијената, док се код друге половине открије практично случајно, на ултразвучном прегледу врата. Да би се проверила функција штитасте жлезде довољно је да се уради ТСХ хормон и у случају снижене функције он ће бити јако повишен. Ради се анализом крви и постоји могућност да се уради и у Општој болници. Поред тога, ако је повишен и калцитонин сигурно постоји проблем. Болести штитасте жлезде су чешће код жена, које су томе подложне у свим животним добима.

Специфично за малигне туморе штитасте жлезде је да је код млађих жена преживљавање скоро 100 одсто, док су са растом броја година прогнозе мало лошије, док за већину других тумора важи обрнуто, наводи др Грујић и саветује све да, иако немају никаве симптоме, од 30-их година ураде ултразвучни преглед.

Ендокрина хирургија се бави штитастом, параштитастом и надбубрежном жлездом. Штитаста и параштитаста жлезда се успешно раде у шабачкој болници, док се још чека на прву операцију надбубрежне жлезде.

-До сада је у Шапцу урађено око 160 операција. Током прве две године рађено је око 50 операција годишње, а касније је због пандемије мало смањено. Очекујемо да ускоро урадимо и прву операцију надбубрежне жлезде. Услове имамо, али је пандемија све зауставила. На почетку бисмо радили са истим консултантом, асистентом др Ровчанином, који је један од најбољих у овој врсти хирургије. Добијањем лапароскопског стуба пред пандемију, стекли су се сви услови да и ово почне да се ради, наводи др Грујић.
М.М.

Најновији број

24. новембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa