Фото: "Глас Подриња"
Изложба у Народном музеју Шабац
Бркови-симбол мушкости
„Бркови се као део фасцијалне маљавости код младића појављују у периоду адолесценције и имају двоструку симболику. Они су један од спољних показатеља да је младић постао пуноправни члан заједнице одраслих мушкараца, односно да више није дете“, наводи виши кустос и дполомирани етнолог-антрополог Ивана Јовановић-Гудурић, ауторка поставке „Украс мушког лица-брк“ Музеја града Новог Сада
Током историје у многим светским културама бркови су сматрани симболом мушкости, те су често носили епитет „украс мушког лица“. Вековима је важило „само прави мушкарци носе бркове и браду“. Били су показатељ статуса, софистицираности, припадности, доказ да нисте жена/девојчица, већ представник „снажнијег пола“.
-Бркови и брада, не могу се посматрати одвојено од мушког лица. У свакој култури и у свакој епохи, њима се посвећивала посебна пажња. У томе се крију митолошки, религијски, етички, хигијенски и модни разлози. Бројна су правила у вези са покривањем, односно непокривањем главе и лица. Тако и само ношење, или неношење бркова/браде, њихов облик и изглед шаљу мноштво порука о особи чије лице красе – наводи виши кустос и дполомирани етнолог-антрополог Ивана Јовановић-Гудурић, ауторка поставке „Украс мушког лица-брк“ Музеја града Новог Сада. Идеја о поставци инспирисана је фотографијама из 19. века. Нит која их је спајала били су мушкарци са брковима.
Мађарски стил - претпоставља се да води порекло из 16. века, када су овакве бркове носили хусари као симбол мушкости и непобедивости.
Империјалистички стил - сматран је изузетно елегентним и био је негован међу припадницима краљевских породица и виших класа. Нису се дуго задржали у моди и постепено су их потпуно заменили много популарнији бркови у стилу „волан“.
Волан стил – је добио назив због сличности са обликом волана на бициклу. Био је међу најпопуларнијим стиловима бркова у 19. веку.
-Бркови се као део фасцијалне маљавости код младића појављују у периоду адолесценције и имају двоструку симболику. Они су један од спољних показатеља да је младић постао пуноправни члан заједнице одраслих мушкараца, односно да више није дете. Друга значајна симболика је да са појавом бркова на лицу јасно се разликује од девојака и жена. Да бисмо боље разумели, морамо знати чињеницу да је показивање идентитета у периоду 19. века било строго одређено, како начином понашања, тако и одевања. Ношење бркова је значило бити одрастао мушкарац, део грађанске културе и самим тим су показивали да су спремни да преузму улогу одраслог.
Додаје да су бркови сматрани симболом мушкости и идентитета у 18. и 19. веку, те је обавезна и професионала милитаризација била један од кључних процеса у формирању идеала мушкости и како одрастао припадник „јачег“ пола треба да изгледа.
-У доба просвећености у већини европских земаља уведена је општа војна обавеза, што је утицало на однос према брковима и бради. Обавезу ношења бркова француски војници имали су током Наполеонове владавине, док је код Енглеза ово правило од 1860. до 1916. године -појашњава Ивана Јовановић-Гудурић и напомиње је обавезно ношење бркова у војсци укинуто током Првог светског рата.
Бркови до 9. априла у Шапцу
Поставка „Украс мушког лица, брк“ за јавност отворена је до 9. арпила у Медијатеци Народног музеја у Шапцу. Окосницу чине фотографије, портретне и групне, мушкараца са краја 19. и почетка 20. века. Представљени су чланци из тадашње штампе, модне гравире, берберски прибор из колекције Музеја града Новог Сада.
-Изложба је интересанта, излази из устаљених тема на које смо можда навикли, јер се бави украсом мушког лица, брком. Посебност је што су се етнолози до сада, углавном, бавили женском модом и њеним изгледом. Верујем да ће посетиоцима бити занимљива, те позивам све суграђане да погледају поставку – рекла је етнолог Александра Јовановић из Народног музеја у Шапцу.
-До ове одлуке дошло је због употребе гас-маски, лоших хигијенских услова на ратиштима. Од тада бркови/брада нису обавезни део мушке моде што је била пракса све од ренесансе када чланови повлашћених слојева друштва све више пажње поклањају улепшавању своје спољашњости – наводи ауторка поставке, те појашњава да су бркови/брада доживели резличите трансформације кроз историју.
-Иако је ношење бркова/браде из поменутих, практичних разлога забрањено у војсци, бркови ипак остају симболи софтицираности све до 40-их година 20. века када се у моду враћа глатко избријано лице.
Трендови су се мењали, али бркови и брада никада нису у потпуности потиснути. Током 21. века мушкарци су поново „пригрлили“ моду стилизовања бркова и браде, али без намере да искажу своју снагу, мушкост, већ да истакну атрактивност.
-Бркови и брада, не могу се посматрати одвојено од мушког лица. У свакој култури и у свакој епохи, њима се посвећивала посебна пажња. У томе се крију митолошки, религијски, етички, хигијенски и модни разлози. Бројна су правила у вези са покривањем, односно непокривањем главе и лица. Тако и само ношење, или неношење бркова/браде, њихов облик и изглед шаљу мноштво порука о особи чије лице красе – наводи виши кустос и дполомирани етнолог-антрополог Ивана Јовановић-Гудурић, ауторка поставке „Украс мушког лица-брк“ Музеја града Новог Сада. Идеја о поставци инспирисана је фотографијама из 19. века. Нит која их је спајала били су мушкарци са брковима.
Империјалистички стил - сматран је изузетно елегентним и био је негован међу припадницима краљевских породица и виших класа. Нису се дуго задржали у моди и постепено су их потпуно заменили много популарнији бркови у стилу „волан“.
Волан стил – је добио назив због сличности са обликом волана на бициклу. Био је међу најпопуларнијим стиловима бркова у 19. веку.
-Бркови се као део фасцијалне маљавости код младића појављују у периоду адолесценције и имају двоструку симболику. Они су један од спољних показатеља да је младић постао пуноправни члан заједнице одраслих мушкараца, односно да више није дете. Друга значајна симболика је да са појавом бркова на лицу јасно се разликује од девојака и жена. Да бисмо боље разумели, морамо знати чињеницу да је показивање идентитета у периоду 19. века било строго одређено, како начином понашања, тако и одевања. Ношење бркова је значило бити одрастао мушкарац, део грађанске културе и самим тим су показивали да су спремни да преузму улогу одраслог.
Додаје да су бркови сматрани симболом мушкости и идентитета у 18. и 19. веку, те је обавезна и професионала милитаризација била један од кључних процеса у формирању идеала мушкости и како одрастао припадник „јачег“ пола треба да изгледа.
-У доба просвећености у већини европских земаља уведена је општа војна обавеза, што је утицало на однос према брковима и бради. Обавезу ношења бркова француски војници имали су током Наполеонове владавине, док је код Енглеза ово правило од 1860. до 1916. године -појашњава Ивана Јовановић-Гудурић и напомиње је обавезно ношење бркова у војсци укинуто током Првог светског рата.
Поставка „Украс мушког лица, брк“ за јавност отворена је до 9. арпила у Медијатеци Народног музеја у Шапцу. Окосницу чине фотографије, портретне и групне, мушкараца са краја 19. и почетка 20. века. Представљени су чланци из тадашње штампе, модне гравире, берберски прибор из колекције Музеја града Новог Сада.
-Изложба је интересанта, излази из устаљених тема на које смо можда навикли, јер се бави украсом мушког лица, брком. Посебност је што су се етнолози до сада, углавном, бавили женском модом и њеним изгледом. Верујем да ће посетиоцима бити занимљива, те позивам све суграђане да погледају поставку – рекла је етнолог Александра Јовановић из Народног музеја у Шапцу.
-До ове одлуке дошло је због употребе гас-маски, лоших хигијенских услова на ратиштима. Од тада бркови/брада нису обавезни део мушке моде што је била пракса све од ренесансе када чланови повлашћених слојева друштва све више пажње поклањају улепшавању своје спољашњости – наводи ауторка поставке, те појашњава да су бркови/брада доживели резличите трансформације кроз историју.
-Иако је ношење бркова/браде из поменутих, практичних разлога забрањено у војсци, бркови ипак остају симболи софтицираности све до 40-их година 20. века када се у моду враћа глатко избријано лице.
Трендови су се мењали, али бркови и брада никада нису у потпуности потиснути. Током 21. века мушкарци су поново „пригрлили“ моду стилизовања бркова и браде, али без намере да искажу своју снагу, мушкост, већ да истакну атрактивност.
М. Ж.
Најновији број
5. децембар 2024.