АБОРИЏИНИ И ЊИХОВО ВРЕМЕ СНОВА

Абориџинска легенда каже да су некада постојала бића са особинама биљака и животиња. Непрестано кружећи васионом, спуштала су се на одређено место и стварала земљу, биљке, животиње, дрвеће... Абориџини сматрају да је тако настао свет ““ негирају богове, храмове, цркве. За њих постоји само једна-једина светиња са којом су у исконској вези. Природа!
Кажу да је пре 50.000 година насељен пети континент. Долазећи морем из Југоисточне Азије, Папуе, и индонежанских острва, староседеоци су се настанили на негостољубивом тлу. Откривајући многе јестиве и лековите биљке, учили су вештине преживљавања у суровим условима. Разумели су природу и настојали да је ничим не повреде.То је било њихово “Време Снова“.
Пре доласка Европљана Абориџини нису знали за писмо. Сва своја сазнања преносили су цртежом. Пећине су представљале прва училишта - само за дечаке! Старији су учили младе законима природе, лова, магији и вештини преживљавања. Морали су познавати предео, знати где су пећине са слепим мишевима, стене са змијама и гуштерима, где се скривају кенгури и птице...
Па где су ти људи? Не видесмо ни село ни колибу, ни дете.