ИЗМЕЂУ РЕДОВА
КОМ ОПАНЦИ, КОМ ОБОЈЦИ
Пошто нисмо имали избора, изабрали смо изборе, и сад предизабране треба изабрати.
Мало је прилика када се народу укаже шанса да бира. Благо онима који знају кога.
“Ком опанци, ком обојци“ знао је казивати наш народ за сличне ситуације као што је ова која ће се десити за три дана. Додуше, исти тај народ је у таквим приликама говорио “Ни по бабу, ни по стричевима“. А како се код нас у европској транзицији већ одавно не поштују фамилијарни односи, остаје да се разврставамо по страначкој припадности и партијској моћности.
“Србија се усталаса, спрема се да гласа“ казивали су својевремено овонародни шерети. Сад ни то више није за шегу. Враг је појео шалу.
У међувремену, чекајући изборе, славили смо Међународни празник рада 1. мај. Додуше, многима међу нама није јасно зашто се празник рада слави и у нашој земљи која има толики број незапослених.
А неки од тих самозапослених, побунили се ових дана, и то они фини трговци који имају свој аутомобил и на њему звучник са кога одјекује: “Старо гвожђе купујемо, каламаторе старе, анулиминијум...“ Е ти фини људи кажу да су у овом крају добили конкуренцију. Ишли, веле, ових дана неки други, исто са колима и звучницима кроз град и села и којешта викали. Па се сад они традиционални откупљивачи плаше да ови нови што вичу из кола једног дана не преотму њихов посао и почну да прикупљају разноразне старине.
Још ни избори нису почели а једна крава писала уредништву и пита када ће кренути нова кампања. Каже, свидело јој се снимање за телевизију и омилили јој се они фини људи који су долазили и мазили је. Нису као њен газда који је само вата за сисе.
Е сад је прилика да се види колико смо путева и тротоара изградили, колико рупа закрпили, колико нових пројектовали, колико смо фабрика отворили а колико смо најавили да ће се тек градити, колико је водовода потекло, колико је уличне расвете засијало и по сеоским сокацима, колико смо школа подигли, колико људи запослили, колико стипендија доделили, колико инвеститора наватали... Па ако није довољно, да искористимо и други круг.
Уствари, кажу неки, што су обећали, обећали су. Сад је на народу та то и испуни.
Дан пред изборе означен је као дан политичког ћутања, бар тако је законом предвиђено. А мора се признати да смо после свега што смо се наслушали, тај ћутодан својски заслужили.
Их, да је да прођу избори па да живимо срећно и задовољно!
Мало је прилика када се народу укаже шанса да бира. Благо онима који знају кога.
“Ком опанци, ком обојци“ знао је казивати наш народ за сличне ситуације као што је ова која ће се десити за три дана. Додуше, исти тај народ је у таквим приликама говорио “Ни по бабу, ни по стричевима“. А како се код нас у европској транзицији већ одавно не поштују фамилијарни односи, остаје да се разврставамо по страначкој припадности и партијској моћности.
“Србија се усталаса, спрема се да гласа“ казивали су својевремено овонародни шерети. Сад ни то више није за шегу. Враг је појео шалу.
У међувремену, чекајући изборе, славили смо Међународни празник рада 1. мај. Додуше, многима међу нама није јасно зашто се празник рада слави и у нашој земљи која има толики број незапослених.
А неки од тих самозапослених, побунили се ових дана, и то они фини трговци који имају свој аутомобил и на њему звучник са кога одјекује: “Старо гвожђе купујемо, каламаторе старе, анулиминијум...“ Е ти фини људи кажу да су у овом крају добили конкуренцију. Ишли, веле, ових дана неки други, исто са колима и звучницима кроз град и села и којешта викали. Па се сад они традиционални откупљивачи плаше да ови нови што вичу из кола једног дана не преотму њихов посао и почну да прикупљају разноразне старине.
Још ни избори нису почели а једна крава писала уредништву и пита када ће кренути нова кампања. Каже, свидело јој се снимање за телевизију и омилили јој се они фини људи који су долазили и мазили је. Нису као њен газда који је само вата за сисе.
Е сад је прилика да се види колико смо путева и тротоара изградили, колико рупа закрпили, колико нових пројектовали, колико смо фабрика отворили а колико смо најавили да ће се тек градити, колико је водовода потекло, колико је уличне расвете засијало и по сеоским сокацима, колико смо школа подигли, колико људи запослили, колико стипендија доделили, колико инвеститора наватали... Па ако није довољно, да искористимо и други круг.
Уствари, кажу неки, што су обећали, обећали су. Сад је на народу та то и испуни.
Дан пред изборе означен је као дан политичког ћутања, бар тако је законом предвиђено. А мора се признати да смо после свега што смо се наслушали, тај ћутодан својски заслужили.
Их, да је да прођу избори па да живимо срећно и задовољно!
Најновији број
25. април 2024.
