Мир Божији, Христос се роди, свакога лета Господњег изнова плени баш тим миром и топлином пред долазак Богомладенца. Баш као у дедовским причама да се слама у старим оџаклијама уносила у нарамцима и око огњишта уз молитву и вечеру била и постеља мира да се усни до рођења Христа, светло свих озарења. Седело се и дремало а прича ткала предање о девет Југовића а у обичним породицама тих лета беше туце чељади у дому сиромаха пребогате душе. Чесница у те дане и печеница били ту да окрепе тело али изнад свега већ од тог времена неговала се топлина дома и то не обична већ божићна.
У тој причи која се преноси са колена на колено положајник беше јагње као снег бело и без белега вековима као увод у неравноправној борби са нечастивим која је некада знала бити неизвеснија. Или не како неки кажу, већ зависи од нас и већ речене топлине дома. Од мајке, баке, сестре, побратима и посестриме стари би рекли сада сви живе у трку али и они скидају капу и у ове дане само топлини дома.
Фото: Canva
И ту негде се угнездила прича о чак 16 потомака скромних људи и то је ђердан сведочења о трајању и пребогати пример да је баш та топлина изнедрила љубав која је божићно безгранична. Девет синова и седам ћери, беседи стриц у деветој деценији живота, крепи ко студен вода. А ту као по правилу једно чедо гаји друго а богаство се мери бројем чупавих глава око трпезе, скромне али се и мрва чеснице делила да љубав и топлина божићног дома буде њихов мали допринос у породичном раму. А ако неки празник има мир и топлину дома онда је то долазак Богомладенца нешто што се не да испричати већ само доживети. Прича подељена скоријих дана да се уклопи у непрегледно поље цветног и животног полена.
Фото: Canva
