ПРВИ АЕРОПЛАНИ ИЗНАД ШАПЦА

Овај текст је наставак из претходног броја листа и приказ је ваздушних акција око Шапца и дела развоја српског ваздухопловства у току Првог светског рата. Први аероплани изнад Шапца нажалост били су непријатељски, односно аустро-угарски који су у време Првог светског рата били стационирани у Кленку. Били су то лаки аероплани са наменом да прелећу Саву и снимају наше положаје. Њихови пилоти били су супериорни на небу изнад Шапца знајући да се наше ваздухопловне снаге налазе чак у Нишу. У међувремену српска влада тражила је помоћ од Француске где је обучено неколико наших пилота и добијена два авиона ,,Блерио“ тако да смо могли да се супроставимо аустро-угарском ваздухопловству. Почиње рат над небом Србије у којем се истиче наш пилот ваздушни поднаредник Миодраг Томић, рођен 1888. године у Страгарима код Крагујевца. Томић је 1913. -1914. године са извиђачким авионом ,,Блерио“ извршавао борбене задатке у реону Ваљево, Шабац, Лозница, Јарак, Обреновац. Он је извиђао кретање непријатељских јединица, процењивао њихову војну моћ и намере, о чему је извештавао Команду српског ваздухопловства. Али није све ишло лако. Било је кварова на авионима, принудних слетања, губљена оријентације при лошим временским условима па чак и сусрета са непријатељским авионима. Приликом повратка са извиђања Купинова 27.8.1924. године над Мишарским пољем дошло је до ,,ваздушног“ сусрета Томића и аустро-угарског пилота који је на њега пуцао из пиштоља. Наш пилот Томић ненаоружан обрушио је свој авион ка земљи и тако се спасао. Била је то прва ваздушна борба у Првом светском рату. Летилиште за Томићев авион налазило се код села Церовца на њиви Јулићанки у близини пута Шабац-Ваљево који је служио Томићу за лакшу оријентацију при слетању. Са тог „аеродрома“, боље рећи ливаде где је скривао свој авион, Томић је током септембра, октобра и делом новембра 1914. године имао једанаест успешних извиђачких летова у реону Шапца. При томе је ометао подизање аустро-угарских извиђачких балона. Било је и повлачења од бројнијих непријатељских авиона (део података добијен од истраживача Бранка Станића). Треба напоменути да у овим првим месецима српског ваздухопловства авиони на себи нису носили национална обележја па су наши војници из незнања често пуцали на своје авионе. Наша команда вазухопловства била је приморана да војницима дели цртеже наших авиона како би их препознавали и не би пуцали на њих. У току првих Томићевих задатака он је открио да се непријатељ припрема да подигне мост преко Саве у околини Шапца. Већ је почео да пада мрак. Изгубио је оријентацију и био присиљен да слети у сеоско двориште у Белој Цркви. Авион ,,Блерио“ имао је могућност доградње седишта за још једног пилота тако да ду периоду од 1. до 14. августа пилоти Станковић и Новичић извиђали терен Дрине у реону Лознице и Лешнице. На авиону долази до квара мотора и они се принудно спуштају у близини Завлаке. Непријатељска пешадија им се приближава и пилот Николић скида крила са авиона и оштећује их како авион не би исправан дошао у руке непријатељу. Српске снаге успевају да потисну непријатеља. Покварени авион се демонтира и односи у нашу позадину. У исто време припрема се нови аеродром „Ступничко поље“. На њему се склапа нови двосед ,,Блерио“ са којим Станковић и Новичић извиђају правац Шабац - Јарак - Обреновац. Пилот Томић је 26. августа летео изнад Шапца, Кленка, Јарка, Буђановаца и спустио се у Јевремовцу. Наређењем врховне команде формира се 29. августа 1924. године Аеропланско одељење Шумадијске дивизије првог позива народне војске. Авијатичар је сада потпоручник Миодраг Томић. У одељењу су и десет војника, три возача, једна запрежна кола и авион једносед ,,Блерио“. Аеродром је у Церовцу одакле Томић лети од 21. до 19. августа 1914. године изнад Шапца, Кленка, Јарка и Митровице. Одељење се привремено пребацује у Скелу и 15. септембра поново враћа у Церовац. За војску Србије малобројни авиони били су драгоцени и зато су се често и брзо мењале локације аеродрома, како им непријатељ не би ушао у траг. Све се вртело око Саве и Шапца док није почело повлачење српске војске ка Солуну. У међувремену наши авиони се опремају са митраљезима, гранатама и бомбама. Не служе само за извиђање. Рат на небу Србије се шири, а у испомоћ стиже нам авијација из Француске. Сада сви авиони имају своје ознаке на крилима и репним стабилизаторима. Зна се чији је авион на небу. Нажалост, међу њима више нема Томићевог ,,Блерија“. Он је био последњи српски пилот који је летео у Албанији где је 23. јануара 1916. године јак ветар оборио његов авион. Миодраг Томић је том приликом погинуо. Ово је само мали део ратних збивања на небу Србије и Шапца (подаци са њњњ.палуба.инфо). Шапчани, сећајте се храброг пилота Миодрага Томића којег непријатељско зрно изнад Мишара „није хтело“ и који је храбро чувао плаво небо изнад Шапца, а касније и широм Србије.