СТЕФАН ЈЕВТИЋ, ОПЕРСКИ ПЕВАЧ И БАЈКЕР ИЗ КАЛИФОРНИЈЕ
Шапчанин сам, ма где се родио
Стефан је рођен крајем 1991. године у Анахајму, месту у Калифорнији најпознатијем по Дизниленду. Отац Влада детињство је провео у Сремској, док је мајка Росана из Масарикове. Отишли су у Сједињене Америчке Државе давно, али везе са родним градом никада нису прекидали, а ту љубав пренели су и на свог јединца
Шта је то што спаја оперско певање, мотор, електричну гитару, Лонг Бич и Шабац? Одговор многи суграђани већ знају, они који познају Стефана Јевтића, оперског певача, заљубљеника у моторе, Шапчанина рођеног у Калифорнији.
Стефан је рођен крајем 1991. године у Анахајму, месту у Калифорнији најпознатијем по Дизниленду. Отац Влада детињство је провео у Сремској, док је мајка Росана из Масарикове. Отишли су у Сједињене Америчке Државе давно, али везе са родним градом никада нису прекидали, а ту љубав пренели су и на свог јединца.
Породица Јевтић, Фото: Приватна архива
Уместо Дизниленда Шабац Иако одрастање уз Дизниленд звучи бајковито, у Стефановом случају није било баш тако. Родитељи су много радили, а он је највећи део раног детињства провео по целодневним боравцима у вртићу. Када им је бака Дана први пут отишла у посету, схватила је да није добро да јој унук тако одраста и решила је да га упише у школу у Мајуру. Ипак, недуго потом Србији је претило бомбардовање, родитељи су Стефана вратили у САД, али је 2002. године поново дошао у Србију и наставио школовање у ОШ „Ната Јеличић“.
Ја сам оно што су ми родитељи, а они су Срби из Шапца, ја сам Шапчанин ма где год да сам се родио. Видим себе у будућности пола године овде, а пола године тамо
-Моје детињство је тек тада почело. Овде сам касније уписао и Средњу музичку школу, инструментални одсек. Свирао сам трубу, мада је нисам ја бирао, моја жеља је одувек била гитара. Међутим, у школи није било довољно места, ја сам био крупан и тако су ми дали трубу. Ипак, добро сам се снашао и имао феноменалне резултате, тако да сам 2007. и 2009. године био првак Србије у свирању класичне музике на труби. Све то време упоредо сам ишао и на соло певање, објашњава Стефан.
Фото: Глас Подриња
Повратак у Америку Ипак, резултати у Србији некада нису довољни. Није успео да упише Музичку академију ни у Београду, ни у Новом Саду, каже да је то пошло за руком некима преко реда. Тада је одлучио да врати код родитеља у САД. Добија стипендију и наставља да студира трубу код професора Роба Фреара који је свирао филмску музику за Ратове звезда, Симпсонове и многе друге серије и филмове.
-Годину дана сам студирао на одсеку за трубу, али моја жеља за певањем се није гасила. Одлучио сам да напустим трубу и поново полагао аудицију за оперског певача и примљен сам на исти факултет на Државном универзитету Калифорније. Студирао сам код Шигеми Матсумото, која је снимила више албума и певала и са Паваротијем. Од тада почињу да се испуњавају моје жеље и када је та певачка сфера живота у питању. Мој инстумент је у мени и увек га носим са собом. Таленат се у Америци много више вреднује него овде. Различите институције стају иза успешне деце, подржавају их, стипендирају. Факултети подржавају сваког ко вреди, ипак мора се узвратити резултатима, објањашњава Стефан.
Основне и магистарске студије је успешно завршио, а потом и радио на истом факултету, али на уговор. За стални радни однос потребне су и завршене докторске студије, које је недавно и уписао и верује да ће их завршити за две до три године. Истовремено певао је у бројним операма углавном по Калифорнији и то често са нашом Миленом Китић, која му је и ментор.
Фото: Приватна архива
Фузија метала и опере -Имао сам два метал бенда, сада имам један. Учествовали смо на ШЛФ, Ускршњем рок маратону, али и у Сремској Митровици, Руми. Бенд Silent valiance основао сам са другом Владаном Мрдићем и желели смо да наши иницијали буду у називу бенда. Наша музика се бави социјалном правдом, мозговима испраним савеменим начином живота. Комбинујемо оперу и метал, наводи Стефан. Пре две године био је први у такмичењу за најбољег оперског певача у Калифорнији, да би прошле годину ту титулу и одбранио. На такмичењу учествује велики број певача и најјаче је у Калифорнији у овој области.
-Рад у просвети ми је омогућио да имам и зимски и летњи распуст, тако да свако лето проводим у Шапцу. Дођем некада и зими, али ипак сам дете из Калифорније и мало ми је теже овде кад је хладно. Не планирам ништа ту да мењам. Имам два дома, Калифорнију и Србију. Ја сам оно што су ми родитељи, а они су Срби из Шапца, ја сам Шапчанин ма где год да сам се родио. Видим себе у будућности пола године овде, а пола године тамо, каже Стефан.
Веран Харлеј Дејвисону од пелена Љубав према моторима такође је наследио од оца. Сада са поносом вози Харлеј Дејвисон. -Отац каже да сам растао на мотору. Имао сам мали Харлеј Дејвисом на три точка као дете. Другачије је возити мотор овде него тамо, пре свега овде су улице пребукиране, коловози су ужи, много је више аутомобила у градовима, док тамо има више трака, можемо да позајмљујемо друге траке, да обилазимо. Други возачи тамо више поштују мотоциклисте у саобраћају, а и мотоциклисти другачије гледају на своје моторе, ако су фанови једног произвођача њему су привржени до краја. Мотор је тамо дијамант који се чува, док овде код нас више служи за експонирање, показивање, турирање, објашњава Стефан.
У невоље увек са татом Када је у Шапцу има своје друштво са којима вози, а недавно су били и до Јасеновца. Тамо углавном вози са оцем. Крстарили су на два точка путевима Калифорније, Невадом, ишли до границе Мексика, али не и преко, због безбедности. Отац Влада прати га и у другим авантурама.
-Обожавам сурфовање и у Калифорнији се сурфује 364 дана годишње. Једном смо сурфовали заједно, на две даске. Струје су биле ненормално јаке, а заставица упозорења била је истакнута на спасилачком торњу, али ми то нисмо гледали. Без пераја нам је било немогуће да се вратимо до обале и после неких четрдесетак минута реаговали су спасиоци и извукли нас. Ми смо се у међувремену у води изљубили и опростили један од другог, али извукли смо се, препричава Стефан једну од догодовштина у којој је учествовао заједно са оцем.
-Ајкула има, нису велике, али има и најопаснијих белих ајкула. Међутим, оне нас разликују од плена и не нападају нас. Иначе, мој факултет је најпознатији за истраживање ајкула. Имао сам прилику и да гледам дисекцију беле ајкуле, додаје Стефан.
Планира и свадбу са Настасијом из Жагубице, која ради у Шапцу. Након венчања и она ће са њим у Америку
Када је у Америци недостаје му наш социјални живот, кулутра, менталитет.
-Тамо је универзални менталитет, а ми имамо наш балкански. Имам колегу и друга Мајкла Валентековића, Хрвата. На почетку је било пецкања, а онда смо се уз неколико кригли пива зближили. Имамо и балканску лигу у фудбалу. Тамо исто играм са оцем, али не у истој екипи, јер се надмећемо ко је бољи, прича Стефан кроз смех.
Фото: Приватна архива
Срце освојила Настасија Планира и свадбу са Настасијом из Жагубице, која ради у Шапцу. Након венчања и она ће са њим у Америку, а како је завршила фармацеутско инжењерство Стефан верује да ће се добро снаћи јер је, наводи, фармација уз медицину најцењеније занимање.
Фото: Приватна архива
Истиче да је за све успехе у животу захвалан оцу Влади, мајци Росани, баби Дани и деди Радовану, као и вереници Настасији Цветковић, који су му увек у животу били подршка, ветар у леђа и ослонац у тешким тренуцима.
Породица Јевтић, Фото: Приватна архива
Фото: Глас Подриња
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
