Мири, Заги, Весни и свима

Наша драга Катарина Миловановић (1940-2024) недавно нас је напустила. Преселила се у вечност остављајући нам тугу, али и срце испуњено успоменама, радостима и сећањима које ћемо неговати и чувати.

Живеће заувек у нашим причама и тишинама, али желимо у наше и њено име да се најсрдачније захвалимо Геронтолошком центру у Шапцу. Сваки запослени, сваки корисник учинио је да Катарина у просторијама ове институције проводи дивне и испуњене дане. Свако је био сусретљив и пажљив, а она је снажно осећала сву негу и љубав коју су јој несебично поклањали. Посебно желимо да се као породица захвалимо нашој Мири, као и Катарининим цимеркама Заги и Весни.

Ми смо им захвални, остаћемо то заувек, а своју захвалност им у исказаном и неисказаном поклања и Катарина. Све лепо чувамо од заборава, а знамо да своје другарице и наша Каћа чува и пази. Нека нам опрости Мика Антић што ћемо му позајмити стих, али осим што их пази Катарина сигурно каткад и намигне свима.