Највећа жеља му је да бициклом стигне до Италије. Како би испунио тај циљ редовно иде на терапије. Десна рука га још увек не слуша најбоље и за сада му је то једнина препрека
Светозар Искић из Мајура још једном је успео да победи себе. Упркос последицама тешког можданог удара који је доживео пре шест година, бициклом је, овог пута, отишао до Бајине Баште и назад. Раније смо већ писали о његовим вожњама до манастира Тумане и Сланкамена.
-Прешао сам 170 километара у једном и толико у другом правцу. За један дан сам отишао тамо, а онда сам имао пех са патикама које су се излизале и морао сам да купујем друге и вратио сам се трећег дана.
Фото: Приватна архива
Кренуо сам ујутру у 7 сати, а стигао у 5 поподне. Нисам успут имао никавих других проблема. Док путујем упознам доста људи, тако да сам једну ноћ спавао у Бајиној Башти, а другу у једној кафани у Љубовији.
Светозар након можданог удара није могао да се креће, нити да говори. Воља, жеља и упорност, сталне вежбе и подршка породице, прво су га подигли из кревета, а касније је сео на бицикло. Иза њега су сада већ хиљаде километара и безброј падова, али га ниједан није обесхрабрио.
Фото: Приватна архива
Највећа жеља му је да бициклом стигне до Италије. Како би испунио тај циљ редовно иде на терапије. Десна рука га још увек не слуша најбоље и за сада му је то једнина препрека.
Некадашњи боксер и даље је борац, само своје битке уместо у рингу свакодневно бије на бициклу. Непосредно пред излазак овог броја постао је и деда, добио је првог унука, што му је додатни мотив да оствари свој циљ.
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
