СМИСАО ПРАЗНИКА У ХРИШЋАНСТВУ

Шта празнују Хришћани? Јер, ако је истина да човек најбоље и најјасније себе изражава управо кроз празновање празника, кроз празничну радост, ако је истина да је вера пре свега радовање Богу и стога празник, онда је и Хришћанство много лакше схватити кроз његову радост и празнике, него кроз апстрактне догматичке и богословске дефиниције.
Хришћанство је од самих својих почетака оваплоћивало и изражавало своју веру, своје схватање света и осећање живота кроз то ткање својих празника које собом буквално обуима читаву годину. Може се без икаквога преувеличавања рећи да Хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба јесен, зиму, пролеће и лето.
Неретко се чују приговори о негативној страни хришћанских празника, то јест да су они праћени пијанчењем, нерадом и томе слично. Но, суштину било које појаве морамо процењивати не по њеном искривљавању, већ по њеном правом смислу и назначењу. Стога се и о хришћанским празницима мора говорити увек из перспективе њиховог изворног смисла: шта заиста јесу хришћански празници и како би их требало празновати. Тек ће нам тада у светлу тог њиховог позитивног смисла бити могуће да истински критикујемо увек могућа искривљења и одступања од правилног празновања хришћанских празника.
Нема бољега увода у тему хришћанских празника од разматрања оног празника који је Православна Црква одувек сматрала „празником над празницима“ и који је одувек представљао свеособену и неупоредиву радост за све Хришћане. Тај Празник јесте Пасха или Васкрс. Хришћани су тај празник прихватили од старих Јевреја, код којих је он представљао главни религијски догађај читаве године. И опет се показује да ништа боље не открива хришћански смисао празника Пасхе као његова веза како позитивна, тако и негативна са његовим старојеврејским праобразом (прасликом). Из Јеванђеља знамо да је Христос пострадао управо у дане старојеврејске Пасхе и да та подударност са јеванђелске тачке гледишта није била нимало случајна. У чему је смисао те подударности? Шта су то празновали стари Јевреји и зашто је апостол Павле назвао Христа нашом Пасхом: „Јер Пасха наша, Христос“ пише он „заклан беше за нас“.