Кад човек нешто хоће он и уради

Осамдесетогодишњи Момчило Будимировић-Мома из Глушаца више од двадесет година бави се производњом козјег сира. На почетку је имао идеју, упорно ју је годинама разрађивао, из грешака учио, да би се његови производи данас налазили у понуди престижних београдских ресторана, али и на трпезама широм Европе и Америке.

Водио га, каже, инат. Желео је да докаже да су Срби народ за поштовање. Да је у својој мисији успео потврђују званична признања из Брисела и Русије, али и задовољство француских колега исказано великом поруџбином.

-Нисам се обогатио од овога нити зарадио неке силне паре, али сам поносан и срећан када неко каже „добар сир“. Тада знам да сам урадио одличан посао- каже за „Глас Подриња“ Момчило Будимировић.

Тврди да је тајна доброг сира је у квалитету козјег млека. До прошле године је имао и своје стадо. Сада драгоцену, белу течност купује од других.

-Као што не можете добити добру ракију од лоше шљиве, тако не можете добити квалитетан сир, ако млеко није исправно и чисто. Ако се у њега дода било шта није исто- објашњава агроном, професор на Вишој пољопривредној школи у Шапцу у пензији, Будимировић.

Фото: "Глас Подриња"

Производњу не шири, јер су га године стигле, а нове радне снаге нема. Баш у том недостатку квалитетних и одговорних радника и види највећи проблем.

-Млека има, сир се тражи, али нема радне снаге. Ту видим уско грло. У производњи учествујемо ја и једна жена, ја сам већ остарио, а и она је са мном двадесет година. Нема ко да ради- истиче Будимировић.

Имамо чиме да се поносимо
Момчила боли неправда, а највише она према српском народу. Каже да нас на Западу неосновано клеветају и омаловажавају, а да при томе „нисмо ни неспособнији ни ружнији од других“. Решио је да то своје тврђење докаже и доказао је како је најбоље умео: сиром. Да добије производ врхунског квалитета потрајало је, али га неуспели покушаји нису обесхрабрили, само учврстили у ставу и инату.

-Информатички напредак нам је донео доста добрих ствари, али и сазнања која не иду уз менталитет нашег народа. То ме наљутило. Чињеница да Французи имају 260 врста козјег сира, а ми Срби ни један патентирани, показивала је где су они у односу на нас. Проглашавали су нас и разбојницима и нерадницима, а ја сам хтео да им докажем да нису у праву. Хтео, па урадио-прича агроном из Глушаца и додаје:

-Требало ми је нешто више од две године да направим сир чији ће квалитет бити признат и од њихове стране, званично. Добили смо 2009. године две златне медаље једну на Сајам новитета „Еурека“ у Бриселу и другу са „Архимеда“ у Москви. Посебно значајно ми је било када су ми овде у Глушце, у посету дошли професори из Француске и после дегустације наручили 50 колутова сира да понесу са собом.

Фото: "Глас Подриња"

Кад постоји квалитет, пласман није проблем
Изазов је био направити добар производ. Грешке су биле честе, али са друге стране добри учитељи. Међутим, када се процес усталио у квалитету тржиште се само отварало.

-Када сам почео ово да радим нисам знао ни како се сир једе, а камо ли прави, али када човек зна шта хоће и када се заинати, то и уради. Сада наш сир троше највећи и најбољи београдски ресторани. Немамо проблем са пласманом, већ супротно, немамо капацитет да задовољимо потражњу- објашњава Мома.

Да усклади и обогати понуду и потражњу Момчило је покушао пре неколико година. У томе су му помагали син и ћерка, али само онолико колико им је основни посао дозвољавао. Ћерка, економиста, бавила се продајом, а син зубар, производњом. Поред основног, сира где „нису имали шта претерано да ураде, само да мало побољшају укус и поставе на сто“, произведеног од природне плесни, одлучили су се за производњу сирева меке структуре уз примену племенитих плесни. Тако су добили сиреве који су сходно боји именовани у „Белу козу“, „Црну козу“, „Браон козу“. Упркос „божанском укусу“, од овог производа је сада остала само амбалажа.

-Производња захтева посвећеност и време, не може да буде узгредни посао, због тога нисмо успели да се усталимо, иако смо имали разрађено тржиште- прича Мома.

Када сам почео ово да радим нисам знао ни како се сир једе, а камо ли прави, али када човек зна шта хоће и када се заинати, то и уради

Врхунац производних активности износио је око 60 кг сира на дневном нивоу. У овом тренутку је то значајно смањено, јер као што смо више пута навели нема ко да ради.

Током протеклих деценија чика Мома је сваки свој наум остварио. На том путу набавио је опрему, скупио и применио знање и искуство, упознао и освојио и домаће и светско тржиште. Данас има још једну жељу: да иснпирише неке младе нараштаје да се баве овим послом и својом причом их охрабри да се не боје да греше у остварењу свог животног циља.