Бата Михајло за сва времена

У Текеришу у комплексу сећања на јунаке битке која је ушла у све стране војне уџбенике а по вештини и домишљатости да се вишеструко јача аустроугарска војска протера преко Дрине уз бројне учеснике са територије Општине Владимирци. На велики празник Преображења бројни потомци прадедова, дедова у маси тишине помињали су своје јуначке претке а међу собом говорили о прецима како са Цера тако и о учесницима крвавог марша од Шапца до Јарка у Другом светском рату.

Текла су присећања како су гинули брат до брата, отац уз сина и како су сахрањивани под неким младим дрветом или уз тадашњу џаду да би потом завршили у заједничкој гробници. Говорило се тихо присећајући се имена Милоша, Јеврема, Александра, Петра, Ђорђа и бројних незнаних чији земни остаци под импресивним здањем споменика који подсећа на величину изборене победе.

Пажњу потписника ових редова привукла је прича о несвакидашњој љубави брата ка брату на крвавом маршу од Шапца до Јарка. Солунац, познати колар Бата Михајло сазнавши да је брат међу осуђенима на смрт трчао је крадом и упоредо са несрећним житељима Општине Владимирци. Народски вребао прилику да како зна и уме спаси свог брата од сигурне смрти. И дочекао у једном од сремачких села трен небудности војника да отргне брата у улаз ушорених кућа у гомилу шаша покривши га својим телом.

И дан данас тек понека старина препричава тај херојски подвиг и колико се волела и породица и земља.
Беше то време делија у души и неустрашивих наследника домаћина којима је родна груда била све. Брат се волео као зеница ока и у присећању на Церску битку и на крвави марш, и прву и другу светску ратну голготу. Беше то време када су се остављали сви послови и са диком ишло у војску да се брани своја отаџбина. Да остану и њихови потомци своји на своме и са колена на колено преносе приче о Солунцима и њиховим наследницима. Попут ове о Бати Михајлу који би за брата дао све а за Србију и свој завичај и сопствени живот.