ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ЧИЈА ЈЕ ОВА НАША ВЛАДА
Чија је ова наша Влада, пита се народ Србије. Да је другачије вероватно ова игра мачке и миша не би тако дуго трајала. И док се они пресаберу ко ће са киме, живот у постизборној Србији постаје све скупљи. Ето, бар смо на цени.
Код нас је, тако, бар нешто усклађено. Високе температуре, високе цене, једино је стандард на леду.
Баш је бајковито ово време чекања Владе. Бајка о Ивици и Марици по свему судећи је доведена у питање. Наиме, незванично се сазнаје да је Марица бременита. Изгледа да јој је Ивица нешто сместио.
Ко чека, тај дочека, каже наш народ.
Уствари, ова наша, сада чика Томина колеба, то јест Србија, као да нема крова. А и народ све више личи на колебаре. Огологузује.
Још давно је Душан Радовић рекао “Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане“. То се сад односи и на Србију.
Неки народи из нашег окружења кажу “Благо Србима, за све што им није по вољи сад могу да окриве новоизабраног председника“. Тако сад и неки код нас тврде да су се неки протоколи, меморандуми, уговори и још којешта потписано па избрисано, поплашили чика Томе па се преселили на неке друге дестинације.
Многи се питају да ли су ти иностранци те мемораднуме потписивали са Србијом или појединцима. Разлике има.
А овогодишња мала матура потврдила је да у српском образовању владају исти односи као у дневно политичком животу. Испоставило се да није важно колико се зна, него шта се зна, односно, знање је подређено умећу. А због тих што умеју а мало знају, Србија и јесте ту где јесте. На пример, представник ресорног министарства образложио је да у матурском испиту на питање “Ко је написао Горски вијенац“, ако ученик одговори да је то Петар Петровић Његош, и ако почетна слова имена буду написана малим словом или помешана латиница и ћирилица, одговор је ипак тачан. Ето, спали смо на мало слово. Па да, великим се пишу само имена тајкуна.
Подразумева се, морало је министарство направити неки уступак ђацима када им већ није дозволило да основну школу заврше у кафани уз хладан виски, још хладније пиво и вреле обнажене певачице.
Изгледа да ћемо сад некако добити ускраћене средњошколце. Пропустили су прилику да се на матурској вечери напију, потуку, поломе нешто посуђа... Сад ће за такву прилику морати чекати или неку пригодну екскурзију у иностранство или тек велику матуру.
А кад је књига у питању ту је и прича, недавно је група младих у Републици Српској начинила такозвани перформанс, те су за предате књиге давали одређену количину свињског печења. И одзив је био велики. Видело се да је народу милији прасећи батачић него некакав књижевни класик. Па сад ви писци пишите, пишите, временом ће то неко појести.
Добро је што се овај фудбалски шампионат десио баш сад. Наравно за нас. Пре свега нема нервозе, наши не играју, а друго, да није фудбала ми Срби би морали пратити како ове наше политичке странке и њихови лидери, пребацују лопту у туђе двориште. Да су и они гледали фудбал, знали би да је лопта округла.
Ајд“™ што наши фудбалери нису отишли на европски шампионат, није им ни први пут, ал“™ што су ускратили српским навијачима да се тамо по стадионима и улицама својски потуку са осталим народима. Е то није лепо!
Код нас је, тако, бар нешто усклађено. Високе температуре, високе цене, једино је стандард на леду.
Баш је бајковито ово време чекања Владе. Бајка о Ивици и Марици по свему судећи је доведена у питање. Наиме, незванично се сазнаје да је Марица бременита. Изгледа да јој је Ивица нешто сместио.
Ко чека, тај дочека, каже наш народ.
Уствари, ова наша, сада чика Томина колеба, то јест Србија, као да нема крова. А и народ све више личи на колебаре. Огологузује.
Још давно је Душан Радовић рекао “Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане“. То се сад односи и на Србију.
Неки народи из нашег окружења кажу “Благо Србима, за све што им није по вољи сад могу да окриве новоизабраног председника“. Тако сад и неки код нас тврде да су се неки протоколи, меморандуми, уговори и још којешта потписано па избрисано, поплашили чика Томе па се преселили на неке друге дестинације.
Многи се питају да ли су ти иностранци те мемораднуме потписивали са Србијом или појединцима. Разлике има.
А овогодишња мала матура потврдила је да у српском образовању владају исти односи као у дневно политичком животу. Испоставило се да није важно колико се зна, него шта се зна, односно, знање је подређено умећу. А због тих што умеју а мало знају, Србија и јесте ту где јесте. На пример, представник ресорног министарства образложио је да у матурском испиту на питање “Ко је написао Горски вијенац“, ако ученик одговори да је то Петар Петровић Његош, и ако почетна слова имена буду написана малим словом или помешана латиница и ћирилица, одговор је ипак тачан. Ето, спали смо на мало слово. Па да, великим се пишу само имена тајкуна.
Подразумева се, морало је министарство направити неки уступак ђацима када им већ није дозволило да основну школу заврше у кафани уз хладан виски, још хладније пиво и вреле обнажене певачице.
Изгледа да ћемо сад некако добити ускраћене средњошколце. Пропустили су прилику да се на матурској вечери напију, потуку, поломе нешто посуђа... Сад ће за такву прилику морати чекати или неку пригодну екскурзију у иностранство или тек велику матуру.
А кад је књига у питању ту је и прича, недавно је група младих у Републици Српској начинила такозвани перформанс, те су за предате књиге давали одређену количину свињског печења. И одзив је био велики. Видело се да је народу милији прасећи батачић него некакав књижевни класик. Па сад ви писци пишите, пишите, временом ће то неко појести.
Добро је што се овај фудбалски шампионат десио баш сад. Наравно за нас. Пре свега нема нервозе, наши не играју, а друго, да није фудбала ми Срби би морали пратити како ове наше политичке странке и њихови лидери, пребацују лопту у туђе двориште. Да су и они гледали фудбал, знали би да је лопта округла.
Ајд“™ што наши фудбалери нису отишли на европски шампионат, није им ни први пут, ал“™ што су ускратили српским навијачима да се тамо по стадионима и улицама својски потуку са осталим народима. Е то није лепо!
Најновији број
24. април 2025.
