Насиље над старима

Насиље се и иначе, не само над члановима старије популације, најчешће одвија унутар породице и најчешћи узроци су дејство алкохола, душевна обољења чланова породице, злоупотреба психоактивних супстанци, склоност према другим облицима асоцијалног понашања, неповољна материјална ситуација, нерешени имовински односи.

Примећујемо да се број жртава насиља повећава ако узмемо податке за прошлу и првих девет месеци ове године. То може бити и резултат рада ове групе за координацију насиља и Закона за спречавање насиља који је све више примењив, што је заједно резултирало тиме да су људи постали освешћенији
и почели да насиље пријављују

- „Старост не долази никад сама“ је латинска пословица која умногоме објашњава проблеме старих. Било да је реч о финансијском, психичком или физичком, разни су видови насиља над старим лицима и оно је велики здравствени и социјални проблем баш због чињенице да се они који су му изложени, ретко одваже и да га пријаве. У неким породицама, старији чланови се доживљају као оптерећење, неко ко не завређује негу и пажњу и са тим се сусрећемо. Градски тим за координацију случајева насиља у породици формиран је 2016. године за подручје Полицијске управе Шабац. У складу са Законом о спречавању насиља у породици на подручју Основног јавног тужилаштва, организована је група за координацију и сарадњу. Чланови групе односно тима су представник тужилаштва, представници полицијских управа Шапца, Коцељеве, Владимираца и Богатића као и представници Центра за социјални рад из тих градова и општина. Начин рада и одлучивања уређен је пословником који су донели њени чланови. Тимом председава заменик Основног јавног тужилаштва у Шапцу. Састанци су организовани на 15 дана и на њима се разматрају случајеви насиља у породици који су окончани правоснажном судском пресудом. Комуникација између свих чланова Тима је на дневном нивоу.

Милош Михаиловић, Фото: "Глас Подриња"

Ми као група стручњака из разних области, социјалних радника, педагога, психолога и људи из правне струке процењујемо свако насиље понаособ, разговарамо о њему и договарамо се шта би било најбоље да пренесемо колегама, који је степен ризика, и на основу тога даље поступа тужилаштво, полиција и ми у Центру за социјални рад. Примећујемо да се број жртава насиља повећава ако узмемо податке за прошлу и првих девет месеци ове године. То може бити и резултат рада ове групе за координацију насиља и Закона за спречавање насиља који је све више примењив, што је заједно резултирало тиме да су људи постали освешћенији и почели да насиље пријављују. Највећи проблем и јесте то што се насиље у највећем броју случајева не пријављује. Често се дешава да старија особа не жели да пријави своје дете јер сматра да је то показатељ њеног неуспеха и јако понижавајуће. Када већ дође до физичког насиља оно је препознатљиво и у сарадњи са полицијом па и кроз извештаје здравствених установа, лако доказиво.

Обележавање Светског дана старијих, ове године у фокус ставља тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.

Фото: "Глас Подриња"

- Град Шабац је препознао колико су наши старији суграђани значајан потенцијал овог града. Покренули смо Савет за унапређење положаја старијих у локалној заједници са циљем да се искористе сви здрави капацитети односно потенцијали ове старосне групе и да што више буду укључени у процесе доношења одлука. Савет је донео и Локални акциони план који подразумева низ активности а једна је усмерена ка оснивању Клуба међугенерацијске сарадње и солидарности где ћемо покушати да приближимо старије и младе у неким заједничким активностима како бисмо од најранијег доба подстицали развој емпатије, солидарности и хуманости. Бавићемо се различитим радионицама на тему менталног здравља, промоције здравих стилова живота и сл. Све те активности и услуге које имамо на локалном нивоу нас квалификују да код Светске здравствене организације стекнемо статут града који је пријатељски настројен ка старијим особама (Age friendly certificate). На добром смо путу да будемо део светске мреже градова са овим сертификатом јер као локална заједница посебну пажњу поклањамо правима и услугама које наши старији суграђани могу да остваре и користе – истиче Јелена Милошевић, чланица Градског већа задужена за социјалну политику и председница Савета за унапређење положаја старијих у локалној заједници.

Када је реч о старијим особама, најдоминантније је занемаривање и оно често чак и не буде схваћено као насиље. Приметимо да је особа неухрањена, дехидрирана, да живи неусловно а има децу. Онда реагујемо и збрињавамо је. Имамо одличну сарадњу са Домом за стара лица а код таквих случајева, нарочито када је хитност у поступању у питању, доста нам помаже Фонд за „Хумано срце Шапца“. При Центру за социјални рад имамо и Мобилни тим и организована дежурства за хитне интервенције. Мислим да смо као систем доста агилнији када је физичко насеље у питању. Јако је важно да препознамо и економско насиље које неретко доводи и до физичког насиља. Честе су злоупотребе старијих особа у виду неовлашћеног подизања пензије, продаје имовине, притисак да се потпише уговор о доживотном издржавању – објашњава Милош Михаиловић, дипломирани социјални радник и један од три члана Тима за случајеве насиља испред Центра за социјални рад у Шапцу.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, поводом обележавања Међународног дана старијих особа, изјавила је да ће до 2041. у Србији свака четврта особа бити старија од 65 година и оценила да је неопходно искоренити наратив о старијима као терету за друштво.
- Велики број старијих живе сами, у сиромаштву или ризику да постану сиромашни, изложени су различитим врстама насиља, занемаривању, самозанемаривању, непоштовању и маргинализацији. Сматрамо да је изузетно важно да се старији грађани што више укључују у различите аспекте друштвеног живота, као и да се подстичу толеранција и међугенерацијска солидарност и разумевање као темељни принципи живљења”, казала је Јанковић.

Помоћ у кући је једна од услуга Центра за социјални рад која је, истичу у овој установи, од круцијалног значаја за старије суграђане.

- Геронто домаћице су ту да им помажу али су и одлична веза са социјалним радницима и од њих добијамо неопходне информације са терена у каквом стању су наши корисници - наводи Маихаиловић.

Трибина „Старост и старење - подршка у локалној заједници“
Поводом обележавања Међународног дана старијих особа у шабачком Тренинг центру одржана је трибина под називом „Старост и старење – подршка у локалној заједници“. На трибини су између осталог истакнуте потребе превазилажења генерацијског јаза и важности прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег животног доба.

Фото: "Глас Подриња"

Трибину је организовао Центар за социјални рад у Шапцу, Служба за заштиту одраслих и старијих лица.
- Трибина је увод у све активности које ће се догађати током октобра месеца који је посвећен старијим лицима. Желимо и да позовемо све организације цивилног друштва и установе да у своје програме уврсте активности које се тичу наших најстаријих суграђана и заједно са Центром за социјални рад учествују у програмима које смо припремили. Данас ће бити речи и о првима и услугама које стари могу да остваре преко Центра, као што су, када је реч о локалним правима, једнокатна новчана помоћ, субвенције код јавних предузећа, услуга помоћ у кући за коју се најчешће обраћају најстарији грађани - навела је Биљана Мркоњић, директорка Центра за социјални рад.

Фото: "Глас Подриња"

Центар за социјални рад је подршка, а прва адреса је полиција. Према Закону и процедурама, свако насиље најпре се пријављује надлежној полицијској управи Министарства унутрашњих послова.

Фото: "Глас Подриња"

Када су у питању неодложне интервенције насиља над старима, у 2023. години их је било две. То су интервенције које подразумевају збрињавање бескућника, жртава насиља или занемаривања. У Србији је 16 одсто становника старости од 65 до 74 године доживело неки облик насиља. Ипак, то насиље је прикривено јер жртве врло ретко одлуче да га пријаве

-Када су у питању неодложне интервенције насиља над старима, у 2023. години их је било две. То су интервенције које подразумевају збрињавање бескућника, жртава насиља или занемаривања. У Србији је 16 одсто становника старости од 65 до 74 године доживело неки облик насиља. Ипак, то насиље је прикривено јер жртве врло ретко одлуче да га пријаве. Морамо истаћи да постоје и неосноване пријаве, углавном од стране оних који то чине из неког страха најчешће проузрокованог болешћу. Тада и полиција и ми из Центра за социјални рад утврђујемо да ли постоји ризик од понављања насиља, па чак и да ли се оно уопште и десило. И у таквим случајевима смо ту да помогнемо сродницима и породици и упутимо их како да се поставе и реагују. Почетак 21. века донео је и нови вид насиља над старијим особама који се у психологији назива „синдромом бабе робиње“. Овај феномен везује се за старије жене које добровољно подносе велики терет у оквиру своје породице. Фактори који утичу на појаву овог синдрома јесу обавезе старијих жена које се гомилају: чување унучића, кућни послови и обавезе око чланова породице који су инвалиди или болесни.. – наводи Михаиловић.