Стамена дела ливнице „Јеремић“ на мапи света

Традиција овенчана признањем заједнице и трајањем. Најстарија уметничка ливница на Балкану „Јеремић“ свој запис до сада је оставила на три континента- у Европи, Америци и Африци. За три године обележиће век постојања, а само у нашој престоници више од 80 споменика има њихов потпис. Посебну пажњу јавности у мачванском крају привукли су када је прошле године у Бановом Пољу у општини Богатић украдена биста Срђану Станчетићу, хероју са Кошара.

Почаст хероју са Кошара
-Тада сам одлучио да у ливници бесплатно урадимо бисту. Контактирао сам са редакцијом новина које су објавиле текст о том чину како бисмо могли све да организујемо. Када смо отишли тамо, испоставило се да је моја породица урадила и прву бисту пре двадесетак година. Дошли смо у Богатић, сачекао нас је председник општине Милан Дамњановић са којим смо остварили сјајну комуникацију и завршили све што је потребно- прича власник ливнице Слободан Јеремић, четврта генерација у том послу.

Ујак његовог прадеде, оснивач и зачетник посла, радио је у чувеној ливници „Милер“ у Бечу, након чега се вратио у Србију и Слободановог прадеду научио занату. Први велики посао биле су им скулптуре „Играли се коњи врани“ испред Скупштине Србије.

-Радили смо у сарадњи са Томом Росандићем, једним од наших највећих вајара, касније и са Иваном Мештровићем, затим Томиславом Акимовским, чувеним македонским вајаром, с којим смо највише сарађивали, а ту су и Светомир Радовић, Дринка Радовановић, та сарадња се касније наставља. Сада више тежимо да афирмишемо млађе уметнике. Много добрих младих вајара има у Србији, треба им дати шансу да покажу шта умеју и знају- наводи он.

Осамдесетак споменика у престоници изливено је у ливници „Јеремић“, чија је адреса у Врчину. Никола Пашић, Петар Николајевић Молер, деспот Стефан Лазаревић, Борислав Пекић, Милутин Миланковић, војвода Степа, много биста, рељефа, плоча...

Хуманост и добар глас
-Радили смо много у Европи, чак и за Америку. На Менхетну у Њујорку стоји биста Николе Тесле коју смо ми излили, у Африци, у Замбији, споменик, два орла са распоном крила осам метара. Већином наша дијаспора ступа у контакт са нама како бисмо остварили сарадњу када је реч о споменицима рађеним за иностранство. Чули су за нас као најстарију ливницу, знају за наш квалитет и све што смо радили- истиче.

Најдуже су радили коњаничке статуе краља Петра у Новом Саду. Споменик изливан око три месеца имао је више од 50 делова које је требало обрадити, заварити, те варове склонити, испатинирати. Најзахтевније су, објашњава, управо те фигуре.

-Петоро људи стално ради у ливници, али кад има више посла ангажујемо испомоћ. Породична смо фирма, тако да сам још као мали био ту, све је дошло природно. Више се бавим набавком, али када могу, увек врло радо уђем у производњу, помогнем у свему што могу. Овај посао је прилично захтеван, млади се све мање њиме баве, те постоји опасност да као и остали занати изумре, али трудимо се да га одржимо и нађемо адекватне људе који препознају важност оног што радимо. Ми кроз ове споменике фактички пишемо историју Србије- наглашава Слободан и додаје да је изазов и долазити до доброг материјала.

Фото: Приватна архива

Увек настоје да набаве најквалитетније и сарадници са којима послују по две- три деценије дају им најбоље што имају у том тренутку. За њих је важно и бити друштвено одговоран, те сваке године учествују у разним хуманитарним акцијама.

Фото: Приватна архива

Понос и трајање
Између осталог, недавно су поклонили бисту деда Ђорђу Михаиловићу, чувару Зејтинлика. Отварање је уприличено крајем септембра сада уз највише државне почасти Србије и Грчке.

-Много значи када неко препознаје и то да радимо за општу добробит. Председник Општине Богатић Милан Дамњановић стварно нас је угостио и удостојио признањем за Дан Општине- плакетом за изузетну хуманост у професионалном раду. Почаствовани смо његовим чином, јер је показао да поштује праве вредности у чијем духу се и ми трудимо да делујемо и радимо- подвлачи он.

Овај посао је прилично захтеван, млади се све мање њиме баве, те постоји опасност да као и остали занати изумре, али трудимо се да га одржимо и нађемо адекватне људе који препознају важност оног што радимо. Ми кроз ове споменике фактички пишемо историју Србије- наглашава власник ливнице Слободан Јеремић

Свуда по Србији остављају својеврстан уметнички запис.

-Посебан је осећај када у сваком граду у Србији и већини старе Југославије имамо по неки споменик или бисту, поготово када видимо да после толико година све то изгледа и стоји како треба, на свом месту. Најлепше је што то траје. Постоје споменици који су рађени пре 70- 80 година, и даље су ту. То је најлепши могући осећај, зато смо и опстали оволике године, јер заиста стављамо акценат на квалитет- поручује Слободан.

Фото: Приватна архива

Тренутно раде споменик Драгославу Шекуларцу, другој Звездиној звезди, који ће стајати испред стадиона Црвене звезде „Рајко Митић“, затим велики бронзани грб Србије од два метра који оцењује као један од највећих ливених грбова у Србији, на Клиничком центру у Нишу. За даље, видеће, а много је још места у којима би требало да испишу странице историје за незаборав.