Свети Димитрије овенчао Младенце и Благу Марију

На размеђи три општине у све пустијем окружењу живи пар лета до пуног века нана Спасенија. Ни налик годинама присећа се времена старих и пореди са селом некад и сад. Кроз смех као да гледа у огледало пролазности почиње своју беседу старица у даху као ћилим нижући шаре:

-Некада је права светиња била породица, образ и част. У ове дане верујем само у младе као жар живота који би нас без њих давно угушио. Било је и некада мржње али ове несреће да око оку добро не мисли није се дало ни слутити. А они светли примери се или исмевају или руже да ружније бити не може. Ето на искрају нашег села живи смерна породица са два чеда али то засмета злој рођаци која исплете безброј прича све ружнију од ружније. И не би то било ништа да се васцела родбина и пар села около не ороди са злим причама жене шиљате браде и вештичијих очију. Узор породица која траје 23 лета поста мета избегавања а иначе је била занимљива само по томе што је муж рођен лицем на Младенце а жена на Благу Марију. Како су у брак ступили на Митровдан Свети Димитрије их овенча богатим даровима да се и венчају у цркви на велики празник а и децу крстише на богоугодни празник. Живеше оскудно али честито што опет зло назови рођаке не омете да их ружи све више и више док не посташе скоро изопштени и од села и свеколике родбине.

Фото: Canva

А да тако буде пресудио само дан у којем је решила смерна жена да свом тек рођеном сину да име свога брата који је прерано напустио овај свет оставивши уцвељену сестру да до гроба пати. А тим теже јер је родила мрзана , како је онај ко је сметао плановима породице у народу називан. Пусти народ све примао здраво за готово а злокобна жена се сладила својом нечасношћу не схватајући да одсеца грану на којој седи и да злом купује сутрашње дане својим потомцима. Погана уста само мељу ли мељу а ко ће да испашта кога је брига. Наводим само пример како добро нема шансе у огледању са злом а присећам се своје баке која је говорила да је обеђивање недужног као копање туђе младице . Опрости сине што бака говори са толико туге што се зло множи као кукуљ а добро остаје у сенци као младица у сенци огромног храста. Некада било у траговима а сада се претворило у живот сами оних који зло грле као чедо своје. Морала сам ово испричати иначе бих пукла , скоро у даху је испричала своје муке нана Спасенија.

На старом шпорету скоро парњаку наниних лета кувала се кафа и добрано врила да угости ретког госта у скоро напуштеном засеоку. Дуго размишљајући у свему аутору текста оста да све речено у причи остаје у раму дивне мисли да се свако креће у кругу своје покварености. Забележено да траје сећање колико добро трпи од зла али и да име нане Спасеније остане да траје као спас свима који ову причу прочитају.