Фото: Pixabay
САВЕТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ
Како сачувати плодност земљишта
Савети које упућујемо нашим пољопривредним произвођачима, односе се на земљиште и препоруке за правилну агротехнику и очување ораничног слоја који је од изузетног значаја за гајене биљке. Ако погледамо попречни пресек земљишта, видећемо да постоји горњи слој – ораница и други слој који се налази испод оранице и назива се здравица. Иако, ова два слоја чине целину, ипак се разликују по квалитету, где ораница представља најважнији део земљишта, где биљке шире највећи део својих жила и жилица. Што је ораница квалитетнија и родност земљишта је већа. У равничарском делу оранични слој је дубљи, док је у брдско-планинском делу плићи. Испод оранице се налази здравица, слој који се не обрађује пољопривредним машинама, слој који је хладнији, нема довољно ваздуха због чега су и многи процеси који се иначе одвијају у земљишту у овом слоју слабији. Ипак, у овај слој могу продрети жилице неких биљних врста, па је и овај слој од користи за висину приноса, јер од њених особина зависи пропустљивост за воду – водни режим, дубина обрађивања и плодност земљишта.
Како се у земљишту под утицајем различитих чинилаца одигравају физички, хемијски и биолошки процеси за чије нарушавање је у многоме крив човек, који треба да применом различитих мера утиче да се гајеним биљкама обезбеди потребна база за развој и развиће. То се може обезбедити правилним деловањем на земљиште превођењем биљних хранива на приступачан ниво за усвајање, што се назива активација. Биљна хранива морају бити доступна што дужи временски период и да се у земљишту задрже, а не да се исперу у дубље слојеве. Способност земљишта да усваја и задржава биљна хранива, назива се адсорпција, тако да земљишне честице заједно са хранивом и водом, представљају адсорптивни комплекс. Уколико су земљишне честице засићене, што показује киселост земљишта, а од тога којим јонима су засићене, показује вредност киселости. Уколико је адсорптивни комплекс засићен водониковим јонима, тада је земљиште киселе реакције, ако је засићен базама онда је базна реакција, а уколико у одговарајућем односу има и водоникових јона и база, тада је реакција неутрална, што је најбољи однос за биљке и микрофлору у ораничном слоју. Од квалитета оранице зависи родност земљишта.
Пољопривредници морају знати да заоравањем жетвених остатака или ђубрење органском материјом, доприносе одржавању свих параметара (физичких, хемијских и биолошких), што подразумева богаћење земљишта хумусом. Зато се пољопривредницима саветује да не пале жетвене остатке, него да их увек заоравају уз додатак неког азотног ђубрива, како би сачували ниво азота у земљишту. Такође, велику улогу у очувању приноса и постизaњу стабилних, па и високих приноса има подривање земљишта, јер се тако разбија плужни ђон, чиме се ствара растресито земљиште, повољно у смислу водно-ваздушног резима, земљиште се боље загрева и проводљивост воде и минералних материја је повољније.
Поменућемо и други слој земљишта који се налази испод ораничног и назива се здравица. Ово је слој који се не обрађује пољопривредним оруђима, сем неких врста махуњача чији корен продре у овај слој. Овај слој се одликује тако што је хладнији и нема довољно ваздуха, па се процеси много слабије одигравају у њему. И поред својих мана, веома је значајан за висину приноса, јер управо од његових особина зависи пропустљивост за воду, дубина обрађивања и плодност.
На подручју деловања ПССС Шабац, преовлађују следећи типови земљишта, али ћемо поменути псеудоглеј као најраспрострањеније и врло неповољних особина за пољопривредне произвођаче. Псеудоглејно земљиште има доста ограничену плодност због нарушавања водноваздушних својстава. То је подтип поџола код кога су процеси деструкције и опоџољавања најмање одмакли. Парапоџол је типичан за заталасан и брежуљкаст део Шабачке Посавине и Поцерине. Парапоџол спада у бескарбонатна и кисела земљишта. Потпуно одсуство ЦаЦО3 све до дубине од 150 цм последица је утицаја безкречне језерске глине на којој је ово земљиште настало. Садржај хумуса се креће од 2,91% (Јеленча) до 4% (Липолист и Јевремовац).
У периоду зиме и пролећа псеудоглеј се засити водом па озиме културе могу страдати од измрзавања или недостатка кисеоника, а и сетва се тешко може извршити на време. Псеудоглеј се користи за комбиновану њивско-ливадску и за воћарску производњу. Од њивских усева добро успевају жита-пшеница, овас и кукуруз, затим црвена детелина и кромпир, а од воћарских култура шљиве, јабуке и малине.
Од осталих типова који су заступљени у нашем подручју поменућемо само неке, као што су:
Излужени или бескарбонатни чернозем је природно налплодније земљиште на ком се могу узгајати све културе са високим приносом, јавља се у атарима села Узвеће, Шеварице, Дреновац, Ноћај. Процес испирања креча утицао је на промену боје и структуре ове врсте чернозема. Хумусни хоризонт је дубок од 50-70 цм и нешто је затвореније боје од карбонатног чернозема. Излужени чернозем је у погледу садржаја хумуса богатији од карбонатног, у површинском слоју количина хумуса износи 4,11 – 4,44%. Има грудвичасту структуру.
Чернозем у огајњачавању представља даљу етапу деградације чернозема, и он и даље представља земљиште за све културе али даје слабије приносе од претходног. Јавља се у атарима Засавице, Ноћаја и Салаша Ноћајског, у средњем делу Мачве између Глушаца, Узвећа, Метковића, Белотића и Дубља, и у источном делу Мачве у атарима села Шеварице и Дреновац. По морфолошком изгледу доста се разликује од нормалног чернозема, јер услед покретљивости минералних састојака, пре свега кретања гвожђа, он се налази у процесу интезивног заруђивања и на њему се на многим местима јасно испољавају већи процеси огајчавања. У процесу огајчавања смањује се садржај хумуса тако да га у ораничном слоју има 3%.
Гајњача нормална представља земљиште мање плодности али још увек даје добре приносе. Она чини јединствен комплекс у западној Мачви, од Прњавора на југу до Совљака на северу и обухвата делове атара села Прњавор, Рибари, Очаге, Змињак, Клење, Салаш Црнобарски, Дубље, Скрађани и Совљак. Мањих површина има у атарима Раденковића, Равња, Мачванског Причиновића, Табановића, Шапца, Јевремовца и Поцерског Причиновића а у Посавини између Драгојевца и Прова.
Главна морфолошка особина гајњача је њихова смеђа (руда) боја, условљена слабо хидратисаним оксидима гвожђа. Хумусни хоризонт је тамноруде, аређе смеђе и мрке боје дубине 25-35 цм.
Гајњача лесивирана (или у опоџољавању) има слабија филтрациона својства и склоност преовлажавање, тако да се може користити за ограничен број култура. Она представља прелаз између нормалне гајњаче (код које процеси испирања још нису изражени) и поџола (код којег је спирање већ одмакло). Јавља су у подручју западне и средње Мачве у атарима Црне Баре, Бановог Поља, Богатића, Метковића, а у источној Мачви око Мајура. У Шабачкој Посавини јавља се у атарима села Драгојевац, Прово, Предворица, Миокус, Кујавица, Вучевица и Мишар.
Гајњача у лесивирању има сивкасту боју, грашкасту или лискасту структуру. Хумус се разлаже или испира, а водне, ваздушне и топлотне особине су знатно лошије, него код нормалних гајњача.
Зато је веома важно да се пољопривредницима укаже на то да своје парцеле знају да сачувају од деградације и испирања хумусног слоја који је један од најбитнијих чинилаца за успешну пољопривреду што се може постићи применом добре пољопривредне праксе.
Како се у земљишту под утицајем различитих чинилаца одигравају физички, хемијски и биолошки процеси за чије нарушавање је у многоме крив човек, који треба да применом различитих мера утиче да се гајеним биљкама обезбеди потребна база за развој и развиће. То се може обезбедити правилним деловањем на земљиште превођењем биљних хранива на приступачан ниво за усвајање, што се назива активација. Биљна хранива морају бити доступна што дужи временски период и да се у земљишту задрже, а не да се исперу у дубље слојеве. Способност земљишта да усваја и задржава биљна хранива, назива се адсорпција, тако да земљишне честице заједно са хранивом и водом, представљају адсорптивни комплекс. Уколико су земљишне честице засићене, што показује киселост земљишта, а од тога којим јонима су засићене, показује вредност киселости. Уколико је адсорптивни комплекс засићен водониковим јонима, тада је земљиште киселе реакције, ако је засићен базама онда је базна реакција, а уколико у одговарајућем односу има и водоникових јона и база, тада је реакција неутрална, што је најбољи однос за биљке и микрофлору у ораничном слоју. Од квалитета оранице зависи родност земљишта.
Поменућемо и други слој земљишта који се налази испод ораничног и назива се здравица. Ово је слој који се не обрађује пољопривредним оруђима, сем неких врста махуњача чији корен продре у овај слој. Овај слој се одликује тако што је хладнији и нема довољно ваздуха, па се процеси много слабије одигравају у њему. И поред својих мана, веома је значајан за висину приноса, јер управо од његових особина зависи пропустљивост за воду, дубина обрађивања и плодност.
На подручју деловања ПССС Шабац, преовлађују следећи типови земљишта, али ћемо поменути псеудоглеј као најраспрострањеније и врло неповољних особина за пољопривредне произвођаче. Псеудоглејно земљиште има доста ограничену плодност због нарушавања водноваздушних својстава. То је подтип поџола код кога су процеси деструкције и опоџољавања најмање одмакли. Парапоџол је типичан за заталасан и брежуљкаст део Шабачке Посавине и Поцерине. Парапоџол спада у бескарбонатна и кисела земљишта. Потпуно одсуство ЦаЦО3 све до дубине од 150 цм последица је утицаја безкречне језерске глине на којој је ово земљиште настало. Садржај хумуса се креће од 2,91% (Јеленча) до 4% (Липолист и Јевремовац).
У периоду зиме и пролећа псеудоглеј се засити водом па озиме културе могу страдати од измрзавања или недостатка кисеоника, а и сетва се тешко може извршити на време. Псеудоглеј се користи за комбиновану њивско-ливадску и за воћарску производњу. Од њивских усева добро успевају жита-пшеница, овас и кукуруз, затим црвена детелина и кромпир, а од воћарских култура шљиве, јабуке и малине.
Од осталих типова који су заступљени у нашем подручју поменућемо само неке, као што су:
Излужени или бескарбонатни чернозем је природно налплодније земљиште на ком се могу узгајати све културе са високим приносом, јавља се у атарима села Узвеће, Шеварице, Дреновац, Ноћај. Процес испирања креча утицао је на промену боје и структуре ове врсте чернозема. Хумусни хоризонт је дубок од 50-70 цм и нешто је затвореније боје од карбонатног чернозема. Излужени чернозем је у погледу садржаја хумуса богатији од карбонатног, у површинском слоју количина хумуса износи 4,11 – 4,44%. Има грудвичасту структуру.
Чернозем у огајњачавању представља даљу етапу деградације чернозема, и он и даље представља земљиште за све културе али даје слабије приносе од претходног. Јавља се у атарима Засавице, Ноћаја и Салаша Ноћајског, у средњем делу Мачве између Глушаца, Узвећа, Метковића, Белотића и Дубља, и у источном делу Мачве у атарима села Шеварице и Дреновац. По морфолошком изгледу доста се разликује од нормалног чернозема, јер услед покретљивости минералних састојака, пре свега кретања гвожђа, он се налази у процесу интезивног заруђивања и на њему се на многим местима јасно испољавају већи процеси огајчавања. У процесу огајчавања смањује се садржај хумуса тако да га у ораничном слоју има 3%.
Гајњача нормална представља земљиште мање плодности али још увек даје добре приносе. Она чини јединствен комплекс у западној Мачви, од Прњавора на југу до Совљака на северу и обухвата делове атара села Прњавор, Рибари, Очаге, Змињак, Клење, Салаш Црнобарски, Дубље, Скрађани и Совљак. Мањих површина има у атарима Раденковића, Равња, Мачванског Причиновића, Табановића, Шапца, Јевремовца и Поцерског Причиновића а у Посавини између Драгојевца и Прова.
Главна морфолошка особина гајњача је њихова смеђа (руда) боја, условљена слабо хидратисаним оксидима гвожђа. Хумусни хоризонт је тамноруде, аређе смеђе и мрке боје дубине 25-35 цм.
Гајњача лесивирана (или у опоџољавању) има слабија филтрациона својства и склоност преовлажавање, тако да се може користити за ограничен број култура. Она представља прелаз између нормалне гајњаче (код које процеси испирања још нису изражени) и поџола (код којег је спирање већ одмакло). Јавља су у подручју западне и средње Мачве у атарима Црне Баре, Бановог Поља, Богатића, Метковића, а у источној Мачви око Мајура. У Шабачкој Посавини јавља се у атарима села Драгојевац, Прово, Предворица, Миокус, Кујавица, Вучевица и Мишар.
Гајњача у лесивирању има сивкасту боју, грашкасту или лискасту структуру. Хумус се разлаже или испира, а водне, ваздушне и топлотне особине су знатно лошије, него код нормалних гајњача.
Зато је веома важно да се пољопривредницима укаже на то да своје парцеле знају да сачувају од деградације и испирања хумусног слоја који је један од најбитнијих чинилаца за успешну пољопривреду што се може постићи применом добре пољопривредне праксе.
Дипл.инж. ГОРДАНА РЕХАК ПССС Шабац
Најновији број
13. март 2025.
