Шапчанин Бојан Нешић са свега 26 година победио је у финалу најдуговечнијег квиза на нашим просторима који традиционално окупља гледаоце испред екрана. Суперфинале је у децембру
Окарактерисан као константно бриљантан, континуитет је уновчио победом. Освојивши 318 поена, Шапчанин Бојан Нешић са свега 26 година победио је у 30. емисији 180. циклуса и стекао титулу шампиона најдуговечнијег квиза на нашим просторима који традиционално окупља гледаоце испред екрана и емитује се на Радио- телевизији Србије. Иако је у јавности постао препознатљив по том успеху, међу квизашима и раније, Бојан је својим знањем, стручношћу и врлинама заслужио да се о њему пише независно од победе у „Слагалици“ која је прилог његовој импресивној биографији. Изузетан успех остварио је током школовања. Ђак генерације у Лазиној, потом и Економској школи, основне и мастер студије завршио је у року на Економском факултету у Београду. Последње три године запослен је у Фискалном савету Србије и сада је на трећој години докторских студија.
Фото: Приватна архива
На правом путу од рођења -Надам се да сам на најбољи могући начин промовисао знање. Захвалио бих свима који су ме подржавали током овог циклуса такмичења и током живота, пре свега мајци Слађи Милинковић и деки Чеди Милинковићу, који није више са нама, али је много волео „Слагалицу“ и увек ме бодрио у свему- поручио је Бојан у емотивном обраћању по завршетку финала и званично 9322. емисије квиза који бележи традицију од три деценије.
Досетљивост, логика, брзина, опште знање- све се рачуна, а он је све то скупио у резултат вредан поштовања. Није било лако ни сабрати утиске одмах по завршетку емисије, али је за њега било важно да помене блиске људе који су допринели његовом успеху.
Рекорд већ оборен У најновијем сусрету у наставку суперфиналног циклуса такмичења, како преноси РТС, Нешић је оборио је рекорд у укупном броју освојених поена. Како додаје РТС, у другој игри „Асоцијација“, при резултату 467 према 149, Нешић је одмах дао решење за колону Г, а потом и коначно решење, када је и дошао до рекордних 500 поена.
-Успео сам да поменем деку и да му посветим победу знајући колико је он значио у мом животу и колико ме усмерио на прави пут. Био бих срећан да је данас жив, јер сам сигуран да би се много радовао мом великом успеху. Моја мајка је професорка српског језика и књижевности. Одувек ме усмеравала на прави пут, пут знања, науке и образовања. Цео живот сам провео уз књиге, читање и стекао сам праве радне навике још док сам био мали- наглашава за „Глас Подриња“.
Присећа се да је први пут у истом квизу учествовао пре седам година, по старом формату такмичења, када је била само једна епизода са одређеним противником. То је била прилика да преиспита себе и током година достигне ниво на којем је сада.
Фото: РТС/Принтскрин
-У то време сам био бруцош, тек сам уписао факултет, имао сам 19 година. Сада сам поново отишао у „Слагалицу“ са 26 година, прошао сам тестирање, појавио се тамо, остварио све победе и дошао до титуле шампиона циклуса- прича он.
Формула за успех Припрема за квиз се не може одвити у кратком временском периоду, она подразумева све знање које се стекне на животном путовању. Бојан се не ослања много на срећу, а ни трема у његовом случају не игра улогу. Верује да знањем поткован човек нема те врсте страхова. Победник се не рађа, већ постаје, а у позадини свега је одлука и јасно зацртан циљ изграђен на темељима истрајности и вредног рада.
-„Слагалица“ је наш најдуговечнији и најпопуларнији квиз. Редовно је гледам, али то је само један од фактора који помажу у припремању за учешће. Иначе не играм паб квизове, не учествујем у другим нетелевизијским квизовима, нити сам био у другим квизовима на телевизији. За квиз се не можете спремити када одлучите да се пријавите. За ово сам се припремао до детињства, непрестано сам учио, истраживао, пратио актуелности, желео да сазнам више и то из разних области. Најважније је имати велико знање које је широко и покрива све области. Уз то, битна је и психолошка стабилност, смиреност и концентрација. Мислим да се шампионски менталитет гради од малих ногу. Резултати до којих се дође појачавају самопоуздање и све то представља формулу за успех- подвлачи Бојан.
Међу играма не жели да истиче једну као своју омиљену или ону која му је најмање „легла“. Воли читав концепт квиза и сматра да се у свим играма показао одлично.
-Мислим да је „Слагалица“ најмеродавнија у погледу надметања. Она обухвата више типова знања који се траже од такмичара- и општу информисаност, и енигматско знање и комбинаторику. До сада нисам размишљао о учествовању у другим квизовима, јер имам пре свега пуно обавеза око факултета и посла- напомиње Нешић.
Не постоји непотребно знање ако се човек усмери према сопственом развоју. Велике успехе током школовања постизао је на такмичењима из више предмета- математике, историје, статистике, освајајући победничка признања.
Наставак квизашког путовања На трећој је години докторских студија на Економском факултету у Београду и три године ради у Фискалном савету Републике Србије. Након дипломирања је добио понуду да се прикључи том тиму, прихватио је и тако је све почело. Уверен је да је знање вредновано и неотуђиво и у томе јесте његова драгоценост.
-Мислим да је младима данас тешко да препознају праве вредности и шта све може да се постигне знањем. Медији и уопште, друштво, пружају другачију слику која не нуди те вредности као исправне и одговарајуће. Због тога је младим особама некада и тешко да прихвате учење, усавршавање, побољшавање својих вештина као неминовност и често одустану на том путу. Мајка ми је у просвети и та мотивација постоји и мојој породици- да се препознаје вредност знања и да ће се то знање на крају исплатити- наглашава он.
Фото: Приватна архива
Као шампион учествује у суперфиналном циклусу у децембру.
-Очекујем да покажем знање и остварим што бољи резултат, а циљ је наравно, освојити суперциклус. Позивам гледаоце да прате квиз и током децембра све до новогодишње ноћи и да навијају за мене, а ја ћу се потрудити да опет представим себе на најбољи начин. Не осећам притисак, за мене је ово једно узбудљиво квизашко путовање- закључује Бојан.
Успех га радује, али и не заноси. И то је можда оно најважније. Гледајући напред, у садашњем тренутку креира услове за будућност. Истрајност на том путу и увереност да увек може више довешће га, као и до сада, тамо где жели бити, спокојан јер је учинио све што је у његовој моћи, а то и дефинише карактер победника. Тако се победа исписује сама.