РАДИО ИЗ 1933. ГОДИНЕ

Шездесетогодишњи Алекса Мићић из Шапца заљубљеник је у радио пријемнике замашног броја година, од пре десетак лета. Све је, каже овај поштоваоц старина, почело случајно а изродило се у немерљиву страст.
- Један од пријатеља је хтео да баци свој стари пријемник из 1956. године, али сам га узео и уредио, тако да је сада заштитни знак пошто ради као сат. Као и већина од око 90 радио пријемника које волим и уређујем иако изискују силан рад. Најстарији је поклон од пријатеља из Беча, и урађен је 1933. године. Наравно и он као и транзистори раде без грешке са оним препознатљивим звуком, присећа се првих корака Алекса Мићић и додаје.
- Сваки је леп на свој начин, и волим их безмерно, тако да нема тих пара због којих бих се одрекао неког од пријемника. Дао бих дупликат али великом заљубљенику јер вредност се не да исказати, тврди поносни Шапчанин на своју љубав.
И ту причи није крај. Дом Мићића краси и преко 1.000 сингл плоча, које су одреда неоштећене и говоре о временима које уз збирку грамофона свакодневно призива топлим звуком.
- Њих волим више и од радио пријемника, јер су савршене и чувају музику коју волим безмерно. То ме истински испуњава и срећан сам што генерацијама које долазе, говори емотивно наш суграђанин рођен у Борањи, а о страсти скупљања каже само скромно, да ће наставити и даље дичећи се старинама од којих је највреднија она из 1933. године, која делује нестварно а шаље звук као да је урађена јуче.
Царство радија и плоча у дому Мићић, негује времена која се напросто не смеју заборавити.