Марков свет подводне опреме

„Глас Подриња“ је раније већ писао о Марку Јовановићу, рониоцу, ком је хоби прерастао у професију. Поред обуке ронилаца, серивисирања и рентирања ронилачке опреме, Марко последњих година и израђује сува спасилачка и ронилачка одела. Не само да је једини у Србији који то ради, него и у овом делу Европе. Поред приватних лица, његове услуге користе и Сектор за ванредне ситуације Републике Србије, као и Босне и Херцеговине.

-Почело је тако што ми неколико одела које сам купио нису одговарала, тако да сам једно одело исекао и по њему почео да кројим и мењам шта ми не одговара. Нашао сам жену која ми шије то што искројим. Прво одело сам направио пре осам година, али сам га две године тестирао у различитим условима и почео сам да их продајем пре шест година. Треба око две недеље да се једно одело направи.
Појединачна правим по мери, док је за Сектор другачије, објашњава Марко.

Фото: "Глас Подриња"

Набављање материјала је тежио део посла. Они долазе из Енглеске, Немачке, Италије, а ситуацију посебно компликује то што Србија није у Европској унији.

-Материјал набављам да имам за неколико одела унапред, јер је време највећа препрека. Одела која шијем су доста скупља од класичних, која пропуштају воду, али и доста јефтинија од других сувих која се купују. Углавном купују наши, али нешто продам и у иностранство. Са друге стране, доста људи из иностранства ми шаље опрему на сервис, због тога што је код нас много јефтиније, наводи Марко.

Фото: "Глас Подриња"

Посао је сезонски. Марко каже да лети, када је топла вода, људи не размишљају много о сувим оделима, међутим, од септембра до маја се раде нова одела, док поправке ради током целе године.

Недавно је посетио највећи сајам наутике и ронилачке опреме у Дизелдорфу, где је видео све новитете, добио нове идеје. Такође, срео је много људи које зна, али и упознао лично људе од којих набавља материјал, а са којима је до сада комуницирао само мејлом. Као и у свему, тако и у ронилаштву постоје трендови, а они кажу да је ове године актуелна тиркизна боја роничачких одела.

Фото: "Глас Подриња"

Марко и даље обучава рониоце, како у Шапцу, тако и у Београду. Први део обуке је на базену. Такође ради и обуке инструктора за роњење, као и обуке техничких ронилаца, оних који иду на веће дубине и остају дуже под водом.

-Годишње обучим око 100 ронилаца, али доста људи ради обуке, тако да је роњење све доступније и популарније. Обуке радим на базену у Шапцу и Београду, а после тога на Шљункари. Традиционално већ шест година последње недеље маја организујемо чишћење плаже, али и подводног дела Шљункаре. Сада је смећа све мање, највише крупног смо повадили прве две године, сада само оно што остаје за купачима, наводи наш саговорник.

Фото: Приватна архива

Ради и подводно варење и сечење. Прошле године је имао доста посла у Београду на води.

-Заваривање под водом се ради посебном опремом, електродама и апаратуром. Највећи проблем је што је код нас у рекама видљивост јако лоша. Тај посао прво мора да се зна како се ради на сувом, да би могао да се ради под водом.

Фото: Приватна архива

Марко је ронио у водима Египта, Малдива, Хрватске, Црне Горе, Албаније, Грчке, Исланда. Истиче да му је најзанимљивије да рони на потопљеним олупинама и у пећинама. Открива нам да је заблуда да ајкуле јуре рониоце и да заправо рониоци јуре ајкуле да их фотографишу.

-Ронио сам на олупини ратног брода који је потопљен са свом опремом током Другог светског рада. На њему су остали тенкови, локомотива, камиони...