СРБИ СРУШИЛИ ТОРАЊ

Иако је прошло неколико година од завршетка Првог светског рата, све порушене зграде од бомбардовања нису обновљене. Памтим порушени торањ шабачке цркве. Тражио сам историјски податак кад је и ко је срушио торањ наше саборне цркве? Претпостављао сам да је дело Аустријанаца који су 1914. године бомбардовали Шабац, и порушили много зграда. Да бих проверио и тачно написао обратио сам се професору историје Богдану Секендеку. Од њега сам добио одговор да су торањ срушили Срби јер су се на торњу налазили аустроугарски извиђачи са митраљезом. Окупатори су августа 1914. године у цркву затворили неколико стотина Шапчана, породица са децом. У цркви су се многи угушили а неке су изводили у порту и стрељали. Међу овим несрећницима била је и породица познатог глумца Љубише Јовановића: мајка Јелена са два малолетна сина и четири кћери. Љубиша је имао само шест година. Неко је обавестио нашу војску на Церу. Са четом пошао је војвода Танкосић. Са Јевремовачког брда војник родом из Каоне опалио је из топа и граната је ударила у торањ. И пре него што је усиљеним маршем стигла наша војска Аустријанци су напустили цркву остављајући преко стопедесет недужних цивила у цркви и порти где су сахрањене, срећом мајка Јелена са шесторо малолетне деце остали су живи.
Као дете упознао сам Јовановиће јер су становали у нашиј близини на дрварској пијаци која се налазила око артеске чесме испред данашње соколане. Љубиша је тада ишао у Учитељску школу и активно учествовао у драмској секцији гимназије “Добрица Милутиновић“.
Године 1961. Југословенско драмско позориште гостовало је у Шапцу са драмом “Открића“ Добрице Ћосића. Цео сиже драме односио се на трагични догађај у шабачкој цркви. Представа је изведена у препуној сали Дома синдиката. Трајала је четири сата на отвореној сцени. Међу глумцима је био и наш Шапчанин, иначе доајен југословенског глумишта Љубиша Јовановић. После представе у интервјуу за “Глас Подриња“ рекао ми је да је играње у овом комаду на њега посебно емотивно деловало. Прво због потресног текста, а друго због потресног сећања на лично доживљену трагедију у шабачкој цркви. Питао сам Љубишу шта је на њега највише утицало да постане професионални и угледни глумац и да глума остане његово животно опредељење?
“Млади професор Жика Поповић открио је мој глумачки таленат и сугерисао да се посветим глуми“.
На растанку рекао је ову мисао коју још нисам заборавио: “Шабац ме је створио глумцем“.