Веште руке могу све

Пензионер Рајко Вуковић из Шапца у својој кућној радионици направио је мноштво минијатура традиционалних српских возила али и популарних олд тајмера. Добитник је награде за најаутентичнији српски сувенир и захвалнице за допринос у неговању традиционалних вредности наше земље.

Подстакнут телевизијском емисијом о изради макета Сарајлија пореклом, већ одавно Шапчанин, Рајко Вуковић је почео да прави минијатуре традиционалних српских возила – фијакера, чеза, таљига и у томе постао познат широм Србије. Све је почело најпре као хоби, у слободно време којег је као пензионер имао на претек.

Фото: "Глас Подриња"

Креативни кутак
-Супруга и ја смо у Шабац дошли 1994. године. Бавио сам се грађевинским дизајном, радио где је било и кад је било посла. Сретао сам многе људе, са некима се и спријатељио, упознавао град и његове становнике. Чуо сам да се зову Чивијашима, испричали су ми о шабачкој чивији и тад сам дошао на идеју да направим нешто што ће представљати град који је постао мој. Тако је настао сувенир, фијакер а потом и чезе. Сво слободно време користио сам за израду сувенира, заправо нема шта нисам правио. Стари аутомобили су били прави изазов, олдтајмери од 1928. године па до 50 – тих година прошлог века. Одвојио сам кутак у дневној соби за радни сто, скице и алат за израду. Волео сам да гледам снимке о моделарству, ручној изради предмета, а ако би ми се нешто свидело, то сам морао и да направим – прича Вуковић.

Умешност и креативност
Данас његова збирка броји десетине модела ручно израђених фијакера, чеза, аутомобила. Током скоро три деценије израде макета, верних приказа оригинала, направио је више од хиљаду предмета, а многи су завршили као поклон сувенир посетиоцима и гостима града, кроз сарадњу са Туристичком организацијом Шапца.

-Највише сам направио „гарнитура“ - црни фијакер и чезе са црвеним пресвлакама. Знао сам да седнем предвече и почнем да радим и тек кад сване и сунце пробије кроз прозор да се тргнем и схватим да је прошла ноћ – наводи Рајко.

Сваки детаљ је ручно рађен са бескрајном стрпљивошћу и верно приказује оригинале. Вуковић каже да је најтеже направити механизам за кров, а за израду једне минијатуре користи и по три врсте дрвета. Десетак дана потребно је само за израду точкова за рецимо један фијакер, са жицама, металним оковима.

-Аута попут Форда су направљена од липовог дрвета, из једног комада. Блатобрани су од тополе која је мекше дрво. Углавном су сви предмети израђени од ораха, тополе, липе, јасена. Узмем трупац, режем, дубим док из тог парчета дрвета не изађе прелеп модел. Онда долазе детаљи - фарови, волан, точкови, узде, јарам, седишта..све као на оригиналу. Ту су и фијакери, чезе, таљиге, не знам ни сам колико сам их направио. По целом свету мојих радова има, наручивали су људи са свих меридјана. Један од најдражих предмета ми је ватрогасно возило које је верно оригиналу из 1905. године, наручено од једног ватрогасног друштва из Немачке поводом прославе 150 година од оснивања. Морао сам да истражујем како је то возило изгледало, па сам у Библиотеци шабачкој пронашао фотографије које су ми послужиле као модел. Направио сам возило, они су били одушевљени а ја сам направио исто такво за себе да имам у колекцији – истиче.

Фото: "Глас Подриња"

Пејзажи Шапца и цветне лампе
Осим израде минијатурних модела аутомобила и традиционалних возила, Рајко се бавио сликарством а на његовим радовима преовлађују мотиви града који је већ одавно постао његов дом. Употребне предмете је украшавао техником декупаж, и тако су настале уникатне лампе, наткасне, јастучићи, полице, украси на зиду и плафону.

У финалним радовима израде сувенира Вуковићу је помагала супруга Споменка, која је нажалост преминула пре осам година. Заједно су одлазили и на фестивале са којих су се неретко враћали са наградама и захвалницама.

-Супруга је све радила заједно самном. Она је шила тапацирунге којом су облагана седишта у фијакерима и чезама, аутомобилима. Уживала је и у уређењу дворишта, пазила на башту, била је ово некада права мала оаза природе. Има више година од како више да радим, за израду рукотворина мораш да имаш спретне руке и добре очи. Ни једно ни друго ме више не служи у тој мери па слободно време користим за дружење са пријатељима, риболов, и радове који не захтевају баш толику прецизност – истиче Рајко.

Фото: "Глас Подриња"

Вуковићев фијакер изабран је у Вршцу за најаутентичнији сувенир Србије на традиционалној манифестацији Златне руке 2006. године. За допринос у неговању традиционалних вредности, захвалница је много.