НЕКЕ ДРУГЕ ИГРЕ

У Енглеској завршене олимпијске игре. У Србији још трају неке друге игре.
Не зна се да ли би Олимпијада била завршена да тој свечаности није присуствовао наш премијер, али се зна, односно назире, да у овој нашој новој власти влада мишљење да ко није био, што службено што полуприватно, на Олимпијади, тај и није неки фрајер у друштву.
Оно мало Срба што је овог лета стицајем килавих околности боравило у вољеној домовини, имало је и сијасет занимљивости. У атмосфери су владале паклене температуре, на тлу суша. У текућем животу цене су паклено скакале а у стандарду је изражена опака суша.
Наш Олимпијски комитет ваљало би већ сада да упути оном главном олимпијском штабу апел да нас на будућим такмичењима не сврставају у групе са бившим југословенским републикама а данас европејским државама. До јуче смо били браћа а са браћом се није играти.
Љуљали смо се у истој колевци, а кад се они задојише југовине и дохватише ногу, одоше мили моји куд који. И поправише себи авлије, и променише презимена, и навике, и обичаје, и ... заборавише порекло и почеше да нас надигравају.
И сад током ове Олимпијаде смо се питали да ли је само код нас на телевизији пракса да нежни момци коментаришу оштре и грубе спортове. Разнежимо се уз њих и ми крај телевизора.
А у једном азбуковачком селу одржана неки дан манифестација под називом “Лажијада“. Међутим, организатори се присетили па прописали да могу учествовати само аматери док професионалци, међу које спадају и политичари, нису имали право наступа. Штета.
Неки трубачи из Гуче добили титулу академика. Лепо. Већ одавно у српској академији има и трубадура.
Уствари, наш свет напредује у образовању и усавршавању. На пример, међу политичарима све је више магистара и доктора. Наша Скупштина ће ускоро постати и конзилијум.
Неки министри већ почели да се препуцавају. А као да су јуче положили заклетву народу. Додуше, нису обећали да се неће свађати.
А онда им је разредни старешина, односно премијер, запретио да ће им дати укоре а можда и избацити са наставе ако и даље буду немирни на часу.
И кад смо код тога, их да је изабран још неки министар за путеве и коридоре, можда би и до Шапца коначно дошла она аутострада.
Динкић каже да је наследио празну државну касу. И како сад човек да ради кад је навикао да око њега има пуно пара.
Недавно се у нашој Скупштини препуцавала власт и опозиција око цене хлеба. А онда су то чули произвођачи хлеба па траже нове цене. Ето им, кад чачкају где не треба.
Нова српска власт могла би да уведе и једну новину, наиме не би било лоше да се у овој земљи награђују и они који нису употребили службени положај. Скорашња хапшења потврђују да је све више злоупотребљивача, зато оне ретке, док их има, који нису ништа ућарили ни себи, ни деци, ни фамилији, ни пријатељима... треба наградити за оданост домовини.