Кромпир болести – Због повољног хемијског састава и учешћа великог процента воде 63 – 87% кртоле су идеалан супстрат за развој микроорганизама – проузроковача болести. Чувати кромпир од вађења до момента потрошње са минималним губицима, није лак задатак. Кртоле су склоне губитку воде, промени хемијског састава, пропадању и труљењу, што значајно може да погорша квалитет и доведе до већих губитака и потпуног пропадања. Зато је задатак да се у процесу складиштења обезбеде најповољнији услови температуре, влаге и обезбеђености свежим кисеоником, одсуство светлости а како би биле сачуване кртоле уз минималне губитке. Губици током складиштења односе се на тежину и квалитет. Чиниоци који утичу на обим штета током складиштења су: сорта, услови производње, температура за време вађења, појаву болести током вегетације а пре складиштења.
Фото: Canva
Најбољи начин чувања је у бокс палетама. За квалитетно чување кромпира веома је важно да се у складиште унесе здрав кромпир без механичких оштећења покожице као и са дозрелом покожицом. Као превентивна мера санирања рана препоручује се држање свеже извађеног кромпира једну до две недеље на температури 15-20°Ц и високој релативној влажности ваздуха. И поред спроведених мера заштите кртола у складишту се могу јавити болести непаразитне и паразитне природе.
Кромпир -болести у складишту 1.Паразитне болести Пламењача кромпира – Спречавање појаве пламењаче у току вегетације, уколико је буде, треба обавезно извршити десикацију надземног дела биљке.
Сува трулеж – Болест се јавља неколико недеља после складиштења. Симптоми су у виду ситних мрких површина. Болест може да захвати целу кртолу која се смежура и потпуно иструли.
Влажна трулеж – најопаснија и најдеструктивнија болест кртола током складиштења. Симптоми су виду смеђих воденастих пега. Болест се развија веома брзо и за неколико дана може да захвати целу кртолу.
Такође је карактеристична појава непријатног мириса. Ради сузбијања ове болести примена фунгицида дозвољена је само за ускладиштени семенски кромпир.
Фото: Canva
2.Значајније непаразитне болести На њих утичу различити абиотски чиниоци као што су температурни екстреми, ниске и високе температуре, присуство као и одсуство светлости. Ради спречавања појаве болести на ускладиштеном кромпиру препоручује се:
-избегавање механичког оштећења кртола за време вађења, транспорта и сортирања -избегавање грубог руковања приликом манипулације џаковима -избегавати манипулисање хладним кртолама јер су тада најосетљивије на повреде -удувавање свежег ваздуха у масу ускладиштеног кромпира ради уклањања воде и угљендиоксида који настају у процесу дисања -снижавање температуре након обезбеђења кртола кисеоником -кртоле конзумног кромпира чувати у мраку, јер са тако спречава зелењење и стварање отровног глико- алкалоида соланина -лечење рана и повреда ради спречавања инфекција и појаве болести.
Да би се сачувао кромпир за тржиште потребно је применити препоручене агротехничке мере и мере заштите од болести и штеточина у току вегетације. Смањити повреде приликом вађења и транспорта кромпира, као и обезбедити повољне услове за складиштење кромпира.