Фото: Глас Подриња
Безбедност и здравље на раду у 2025. години
Изазови и важност превенције
Повреде на раду, неадекватна примена превентивних мера и недовољна процена ризика и даље су међу кључним изазовима у области безбедности и здравља на раду. О стању у овој области, најчешћим пропустима и препорукама за рад у зимском периоду за Глас Подриња говори саветник за безбедност и здравље на раду, дипл.инг. Владимир Јанковић
Година за нама још једном је указала на значај доследне примене мера безбедности и здравља на раду. Иако су прописи јасно дефинисани, повреде на раду и даље представљају озбиљан проблем, нарочито у ризичним делатностима и током неповољних временских услова. Анализа стања безбедности и здравља на раду у 2025. години показује да су повреде и даље честе, док се превентивне мере не примењују увек доследно.
- Стање безбедности и здравља на раду у 2025. години може се оценити као благо унапређено у нормативном и организационом смислу, али и даље са значајним изазовима у пракси. Све је израженија свест о важности превентивног деловања, нарочито у већим системима, као и већа примена дигиталних алата у праћењу ризика и обукама запослених. Ипак, и даље се суочавамо са проблемом недоследне примене прописа, посебно у секторима са повећаним ризиком и код мањих послодаваца – наводи дипл.инг. Владимир Јанковић.
Да ли је дошло до пораста или смањења повреда на раду у односу на претходни период?
- Говорећи из сопственог професионалног искуства и на основу рада са великим бројем клијената из различитих делатности, могу да кажем да није дошло до значајног смањења броја повреда на раду у односу на претходни период, нарочито тамо где се безбедност посматра као формална обавеза, а не као део свакодневне радне праксе. То јасно указује да прописи сами по себи нису довољни уколико се не примењују доследно и уз стварно разумевање ризика на радном месту.
Који су највећи проблеми и најчешћи узроци повреда на раду током године? Које делатности су се показале као најризичније?
- Најчешћи узроци повреда и даље су неадекватна процена ризика, непоштовање безбедносних процедура, недовољна обука запослених и коришћење неисправне или неадекватне радне опреме. Као најризичније делатности издвајају се грађевинарство, прерађивачка индустрија, саобраћај и логистика, као и пољопривреда, где су запослени често изложени тешким условима рада и променљивим спољним факторима.
Колико су послодавци и запослени данас свесни значаја превентивних мера и поштовања прописа? Које грешке се и даље понављају?
- Свест о значају безбедности и здравља на раду свакако расте, али још увек није на нивоу који би гарантовао дугорочно смањење повреда. Најчешће грешке које се понављају јесу формално спровођење обука, занемаривање личне заштитне опреме, као и перцепција безбедности као трошка, а не инвестиције. Код запослених се понекад примећује и неоправдано потцењивање ризика, нарочито код рутинских послова.
Како мотивисати послодавце да улажу у превентивне мере, а не само да реагују након повреде?
- Кључ мотивације лежи у јасном показивању да је превенција дугорочно исплативија од санирања последица. То подразумева мање застоје у раду, мањи број боловања, већу продуктивност и бољу репутацију послодавца. Такође, важну улогу имају едукација, примери добре праксе и доследна контрола примене прописа, али и подстицајне мере које награђују одговорно понашање.
Зимски услови - додатни ризик
Хладно време, снег и лед повећавају опасност од повреда на раду, нарочито за запослене који раде на отвореном или у саобраћају. Зимски временски услови додатно повећавају ризике, због чега стручњаци апелују на одговорно понашање и поштовање прописа.
Који су главни ризици за запослене током рада у зимским условима?
- Током рада у зимским условима запослени су изложени повећаном ризику од клизања и падова, смрзотина, прехлада, али и смањене концентрације услед хладноће. Послодавци би посебно требало да обрате пажњу на организацију рада, прилагођавање радног времена, обезбеђивање адекватне заштитне опреме и одржавање безбедних прилаза и радних површина.
Шта запослени могу сами да учине како би сачували своју безбедност и здравље током зимског рада?
- Запослени пре свега треба да користе прописану заштитну опрему, прилагоде темпо рада условима околине и не игноришу знакове умора или хладноће. Важно је и да поштују безбедносне процедуре, пријаве уочене ризике и не преузимају непотребне опасности, чак ни када су под притиском рокова – наглашава Јанковић.
Безбедан рад као стандард
Сумирајући 2025. годину, Јанковић упозорава да је превенција најважнији корак ка заштити запослених.
-Безбедност и здравље на раду не могу се посматрати као издвојена обавеза или административни захтев, већ као саставни део сваког радног процеса и пословне културе. Искуство показује да тамо где постоји отворена комуникација, континуирана едукација и искрена брига за запослене, ризици се препознају на време, а повреде се значајно смањују. Поука је јасна: превенција мора да постане свакодневна пракса, а не реакција на несрећу. Послодавци који улажу у безбедност не штите само своје запослене, већ и стабилност свог пословања, док запослени који поштују прописе и брину о сопственој безбедности доприносе стварању здравијег и одговорнијег радног окружења. Само заједничким деловањем могуће је постићи трајне резултате и обезбедити да се безбедан рад не доживљава као изузетак, већ као стандард – закључује дипл. инж. Владимир Јанковић, саветник за безбедност и здравље на раду.
Хладно време, снег и лед повећавају опасност од повреда на раду, нарочито за запослене који раде на отвореном или у саобраћају
- Стање безбедности и здравља на раду у 2025. години може се оценити као благо унапређено у нормативном и организационом смислу, али и даље са значајним изазовима у пракси. Све је израженија свест о важности превентивног деловања, нарочито у већим системима, као и већа примена дигиталних алата у праћењу ризика и обукама запослених. Ипак, и даље се суочавамо са проблемом недоследне примене прописа, посебно у секторима са повећаним ризиком и код мањих послодаваца – наводи дипл.инг. Владимир Јанковић.
Да ли је дошло до пораста или смањења повреда на раду у односу на претходни период?
- Говорећи из сопственог професионалног искуства и на основу рада са великим бројем клијената из различитих делатности, могу да кажем да није дошло до значајног смањења броја повреда на раду у односу на претходни период, нарочито тамо где се безбедност посматра као формална обавеза, а не као део свакодневне радне праксе. То јасно указује да прописи сами по себи нису довољни уколико се не примењују доследно и уз стварно разумевање ризика на радном месту.
Који су највећи проблеми и најчешћи узроци повреда на раду током године? Које делатности су се показале као најризичније?
- Најчешћи узроци повреда и даље су неадекватна процена ризика, непоштовање безбедносних процедура, недовољна обука запослених и коришћење неисправне или неадекватне радне опреме. Као најризичније делатности издвајају се грађевинарство, прерађивачка индустрија, саобраћај и логистика, као и пољопривреда, где су запослени често изложени тешким условима рада и променљивим спољним факторима.
Стање безбедности и здравља на раду у 2025. години може се оценити као благо унапређено у нормативном и организационом смислу, али и даље са значајним изазовима у пракси
Колико су послодавци и запослени данас свесни значаја превентивних мера и поштовања прописа? Које грешке се и даље понављају?
- Свест о значају безбедности и здравља на раду свакако расте, али још увек није на нивоу који би гарантовао дугорочно смањење повреда. Најчешће грешке које се понављају јесу формално спровођење обука, занемаривање личне заштитне опреме, као и перцепција безбедности као трошка, а не инвестиције. Код запослених се понекад примећује и неоправдано потцењивање ризика, нарочито код рутинских послова.
Како мотивисати послодавце да улажу у превентивне мере, а не само да реагују након повреде?
- Кључ мотивације лежи у јасном показивању да је превенција дугорочно исплативија од санирања последица. То подразумева мање застоје у раду, мањи број боловања, већу продуктивност и бољу репутацију послодавца. Такође, важну улогу имају едукација, примери добре праксе и доследна контрола примене прописа, али и подстицајне мере које награђују одговорно понашање.
Хладно време, снег и лед повећавају опасност од повреда на раду, нарочито за запослене који раде на отвореном или у саобраћају. Зимски временски услови додатно повећавају ризике, због чега стручњаци апелују на одговорно понашање и поштовање прописа.
Који су главни ризици за запослене током рада у зимским условима?
- Током рада у зимским условима запослени су изложени повећаном ризику од клизања и падова, смрзотина, прехлада, али и смањене концентрације услед хладноће. Послодавци би посебно требало да обрате пажњу на организацију рада, прилагођавање радног времена, обезбеђивање адекватне заштитне опреме и одржавање безбедних прилаза и радних површина.
Шта запослени могу сами да учине како би сачували своју безбедност и здравље током зимског рада?
- Запослени пре свега треба да користе прописану заштитну опрему, прилагоде темпо рада условима околине и не игноришу знакове умора или хладноће. Важно је и да поштују безбедносне процедуре, пријаве уочене ризике и не преузимају непотребне опасности, чак ни када су под притиском рокова – наглашава Јанковић.
Безбедан рад као стандард
Сумирајући 2025. годину, Јанковић упозорава да је превенција најважнији корак ка заштити запослених.
-Безбедност и здравље на раду не могу се посматрати као издвојена обавеза или административни захтев, већ као саставни део сваког радног процеса и пословне културе. Искуство показује да тамо где постоји отворена комуникација, континуирана едукација и искрена брига за запослене, ризици се препознају на време, а повреде се значајно смањују. Поука је јасна: превенција мора да постане свакодневна пракса, а не реакција на несрећу. Послодавци који улажу у безбедност не штите само своје запослене, већ и стабилност свог пословања, док запослени који поштују прописе и брину о сопственој безбедности доприносе стварању здравијег и одговорнијег радног окружења. Само заједничким деловањем могуће је постићи трајне резултате и обезбедити да се безбедан рад не доживљава као изузетак, већ као стандард – закључује дипл. инж. Владимир Јанковић, саветник за безбедност и здравље на раду.
С.Г.
Најновији број
22. јануар 2026.
