Шега- деценијска прича о генерацијама талената

Десет година траје прича о Шеги и генерацијама које су својим талентом утиснуле траг у до сада неисписаним страницама о љубави, посвећености, ентузијазму, вољи и креативности. „Кућа стара“ међу чијим зидовима се плела фабула радње, Шабачка гимназија, дом је за оне који желе да стварају, не да би се приказали, него да би овај свет обогатили својим стваралаштвом и маштом.

-Све је почело 2016. године, врло спонтано, када сам са једним одељењем матураната филолошког смера разговарала о томе да бисмо могли да направимо вече талената у гимназији. Деца из других одељења су се прикључила и то је кренуло као лавина. Нико није очекивао да ће Шега постати тако популарна- прича професорка енглеског језика Ана Јеликић.

Матуранти „носе“ Шегу
А зашто баш то име- Шега? Сам назив, објашњава, настао је спонтано, кроз игру, речи.
-Тражили смо реч која има Ш и Г због имена Шабачка гимназија и направили смо игру речи од „вече талената шабачких гимназијалаца“. Тако је настала реч шега и остала. Лепо се уклопило па је временом престало да се зове Вече талената Шега, већ је остало само Шега- каже професорка.

Скоро сваку Шегу „носе“ матуранти, јер им се у завршној години пробуди жеља да се на леп начин опросте са својом школом. Професорка у шали каже да тада мало више пусте машти на вољу, јер сматрају да им је све дозвољено и да нико неће имати негативне реакције на њихов наступ. Занимљиво је да и под опсадом екрана и дигиталних платформи налазе времена да се окупљају на пробама, вежбају кореографије и глумачке тачке и да им ништа од тога не представља проблем.

-Заиста нам приреде прави спектакл. Истина је да је данас децу тешко покренути, међутим, када одлуче да нешто раде, томе се посвете у потпуности. Можда је тајна у томе што ово виде као јединствену прилику, моменат када се појаве и на тај начин обележе своје школовање овде- сматра професорка Ана, која са колегиницама Александром Јовановић и Мирославом Сарић координира цео процес припреме и саме наступе.

-Пошто је форма такмичарска, они сами осмишљавају свој наступ и ми им у том погледу ништа не сугеришемо. Ту смо да им помогнемо ситним изменама и сугестијама, да обезбедимо све што можемо за пробе и да организујемо вече које мора да функционише беспрекорно, како би сви наступи могли да се одвијају у континуитету- наводи она.

Беспрекорна организација
Све мора да функционише прецизно као сат. У прилог томе говори податак да је ове године на Шеги 9-10 око 70 ученика школе наступало и помагало у организацији. Поред тога, 60 девојчица из плесне школе „Нина“ својим наступима је отворило и затворило вече.

Немања Филиповић, ученик четвртог разреда друштвеног смера, четврту годину учествује на Шеги и увек му је, напомиње, бескрајно занимљиво. Овога пута извео је са групом плесне тачке које су осмислиле другарице и скеч са два друга. У костимима које су сами припремили, били су непрепознатљиви.
-Баш смо се дуго спремали, три- четири месеца. Ове године сам имао два наступа- један плесни, тачку коју смо вежбали од септембра и један скеч где нас тројица креирамо један јако занимљив догађај. Ранијих година смо радили мање захтевне тачке. У почетку је било и треме, касније је ишчезла. Увек је лепо наступати, поготово пред пуном салом и са угашеним светлима, то је посебна атмосфера- наводи Немања.

Милица Гајић, ученица четврте године друштвеног смера, до сада је три пута учествовала у Шеги, увек истрајна у томе да покаже играчко умеће.

-Током година, имала сам плесне наступе са групом од неколико другарица. Сад нас је било петнаестак, скоро пола одељења, исто плесни наступ са акробацијама. Није једноставно ускладити тако велику групу, али смо успели. Плесом се не бавим професионално, али га много волим. Овде је само уживање и добра енергија- објашњава Милица Гајић.

Фото: Приватна архива

Виктор Петковић, ученик четврте године природног смера, гитару свира од десете године. Имао је и свој бенд, а сваке године публици подари нову нумеру. Ове године попео се на победнички трон.

Лепо, и траје
-Прве године сам на Шеги наступио са својом песмом коју ћу ставити на свој предстојећи албум. Други пут сам наступао са својом првом ауторском песмом снимљеном са другом. Ове године сам одсвирао две своје песме са албума који сам почео да снимам у свом студију. Мени је Шега важна јер је много занимљива. Лепо је дружење, професорка је дивна и овде откривам неке своје таленте. Да се разумемо, сваки аплауз прија, али ови овде су посебно драги- прича Виктор.

Ове године у жирију су били Александар Вечериновић, Владимир Нинковић, Горан Стојићевић и почасни члан, бивши ученик Михаило Лукић, који је био водитељ и креатор прве манифестације. Гласала је и публика путем званичног Инстаграм профила Шега вече талената. Занимљиво је да до сада ниједна Шега није снимљена у целости, али управо је у томе њена драж- у непоновљивости тренутка који остаје само у сећањима, где и најдуже живи.

-Некако ми се чини да Шега и треба да остане у тој једној вечери и у памћењу оних који су били. Људи се сећају детаља, знају шта је било које године. Увек има глуме, плеса, певања, шаролико је и заступљени су скоро сви музички жанрови. Онај моменат када два одељења имају плесне тачке, па се смењују на сцени, је суштина ове вечери- деца да сарађују и помажу једни другима и створе нешто лепо- закључује професорка Јеликић.

Шега није само вече талената, већ својеврсни отисак младости, доказ да креативност, заједништво и радост стварања и даље живе међу зидовима „Куће старе“. Док се смењују генерације, једно остаје исто- Шега као тренутак који се не понавља, али се дуго памти.