Добијање оваквих видова органског облика хранива је примерена за савремене облике чувања стоке у савременим стајама које поседују решеткасту основу а која омогућује пролазак стајњака кроз исту када се под спира са водом. Дакле, приликом пада балеге и мокраће на под, они пролазе короз решетке и одлазе кроз лагуне каналима које су под благим нагибом. Са њима одлази и вода са којим се спира балега. Предност у односу на обични стајњак је: сигурно смањење трошкова по грлу, боље одржавање хигијене стаје, боље искоришћавање хранива.
Како би се што боље и плански искористиле одређене количине течног стајњака и осоке, било би добро познавати дневно доношење течног стајњака по грлу а то су: око 40 кг/грлу рогате стоке, око 5 кг/грлу свиње.
Садржај храњивих материја у течном стајњаку: Н – 0,2%,П – 0,12%, К – 0,3%
Количине течног стајњака које ће се применити на парцелу, су различите и крећу се сходно количини одређених хранива у земљишту као и од тога која се засејана култура третира. Те количине се крећу од 60-100 т/ха. Може се уносити и растурати у свим годишњим добима ( чак и по снегу ), а културе су углавном широколисне, као што су: шећерна репа, кромпир, сунцокрет итд.
Када је у питању транспорт, мора се водити рачуна да се транспортује на мања растојања и по добрим путевима. Транспорт течног стајњака се поред цистерни може аплицирати уз примену разводних цеви што је у финансиском смислу врло јефтин облик коришћења течног стајњака.
Фото: Canva
Осока Осока је течни екскремент домаћих животиња, које не упија простирка. Осока се углавном скупља у осочне јаме, а чине је мокраћа животиња и вода која служи за испирање стаје. Осока садржи просечно хранива:Н 0,2-0,4 %, К 0,4-0,5 %,П 0,01 %
Осока је облик који садржи калијум и азот за разлику од фосфора кога има у минималним количинама. Азот се углавном налази у облику ( карбамида, мокраћне киселине и хипурне киселине ).
Осока, односно азот има велику моћ волатизације (испаравања ), па се зато прибегава његовој заштити од овог облика губљења а то је да се осочне јаме прекрију уљем како би се смањила волатизација. Дакле, осока је азотно-калијумово ђубриво и директно су приступачни биљкама у првој години уношења. Осока делује као минерално ђубриво па се мора водити рачуна о њеној примени јер неправилно уношење може изазвати опекотине преко листа као и неконтролисано уношење азота може изазвати дизбаланс у појединим фазама раста које продужавају вегетативну фазу па услед најмањих механичких удара (ветра ) изазива полегање усева. Количине осоке која се ђубри по једном хектару износе 10-20 т/ха.
Фото: Canva
