Земљишта се укрупњавају, механизација преовладава

Ратари у Мачви завршили су са сетвом пшенице и у току је припрема земљишта за сетву кукуруза и других усева које се планира за средину априла. Светислав Живковић из Табановића, ове године планира да засеје близу 12 хектара.

Фото: "Глас Подриња"

- Сада је фаза затварања влаге. Чекамо мало кише, па онда идемо са комплексним ђубривом. Ја лично више волим да се то ђубриво заоре. Ако остане на површини а нема довољно кише, биљка не може да га искористи како треба. Кукуруз онда нема шта да вуче из дубине. Зато је, по мом мишљењу, много боље заорати ђубриво, а азот се може додати касније. То и агрономи препоручују. Не журим са сетвом, по мени је оптимално од 5. до 25. априла. Видим да неки већ почињу, али мислим да је то рано. Боље је сачекати да се земља загреје, јер ако се посеје рано а не никне како треба, онда долази пресетва, а то су велики трошкови. Кад се земља загреје, биљка брже напредује и надокнади то кашњење – наводи Светислав Живановић.

Фото: "Глас Подриња"

Искуства из претходне године
Ратар из Табановића наводи искуства из претходних година, надајући се бољој години и по роду и по заради.

- Прошле године је на њиви скоро био песак, не знам шта се десило. Већина њива није измрзла добро преко зиме, није се растурила како треба. Сада имам јачу механизацију, тешку дрљачу, па иде лакше. Земљиште није добило ону природну обраду од мраза и то се сада осећа. Једино на такозваним црним земљама има неких резултата, ту је ситуација мало боља, али у овом крају је претежно „бела“ земља.
Надам се да ће ова година бити боља, сви ми пољопривредници то прижељкујемо. Тако смо очекивали и прошле године у односу на ону претходну, али кад се подвуче црта – жетва је била слаба. Род није испунио очекивања, а ни цене нису баш пратиле трошкове. Сунцокрет је једини који је донекле оправдао улагања, јер боље подноси сушу. Пшеница је родила солидно, али је цена откупа недовољна. Кад се све сабере, једва се покрију трошкови. А кукуруз, ту смо баш лоше прошли – прича Живановић.

Фото: "Глас Подриња"

Боље је сачекати да се земља загреје, јер ако се посеје рано а не никне како треба, онда долази пресетва, а то су велики трошкови. Кад се земља загреје, биљка брже напредује и надокнади то кашњење

Промена сетвене структуре
- Све што добијемо од државе, субвенције и повраћаје, то добро дође, али није довољно ако година подбаци. А видите и сами – пролеће је кренуло лепо, али за пшеницу се већ осећа да нешто није како треба. Она је већ посејана чак и више него прошле године. Сви смо то коментарисали, да се људи више окрећу пшеници. Разлог је једноставан – кукуруз нас је разочарао. Ја лично радим плодоред – сунцокрет, па пшеница, па кукуруз. Ако нешто мало превaгне, онда повећам пшеницу. Радио сам раније 16 хектара, сад је то нешто мање. У међувремену сам узео и јачи трактор, рачунајући да ћу ширити производњу.
Међутим, околности су се промениле. Али опет, са јачом механизацијом може више да се постигне, то је сигурно – објашњава.

Фото: "Глас Подриња"

Село се доста променило, све је више механизације, а све мање људи. Земљишта се укрупњавају, узима се у аренду, да би се оправдала куповина машина

Механизација против несдостатка радне снаге
Живановић каже и да постоји страх од могућег повећања цене горива због актуелних дешавања.

- За сада нам значи то што смо добили 100 литара по хектару по субвенционисаној цени. Уз агрокартицу то је нешто повољније, али сви видимо у ком правцу иде ситуација, цене ће сигурно расти. Ми ту не можемо много да утичемо, морамо да се прилагодимо и да радимо само оно што је неопходно, без расипања. Раније сам имао краве, товио сам јунад, држао нешто свиња. Последњих година сам то све угасио, у пензији сам, супруга и ја сами радимо, а деца су отишла својим путем. Један син је лекар, други је професор, имају своје обавезе и не могу пуно да се укључе у посао, тако да смо остали само на ратарству. Врло је тешко наћи радну снагу, практично немогуће. Отворене су фабрике, људи одлазе тамо јер је сигурније. И ако нађете некога, ти нису научени на пољопривредне послове. Зато се све више иде на механизацију – велике бале, машине, све што може да замени човека. Данас сви негде журе, некад смо више били упућени једни на друге, помагали се. Село се доста променило, све је више механизације, а све мање људи. Земљишта се укрупњавају, узима се у аренду, да би се оправдала куповина машина – прича Живановић.