Упркос традицији дугој 132 године, Друштво пчелара „Шабац“ суочава се са озбиљним изазовима, будући да је број чланова и кошница преполовљен. Док климатске промене и пестициди отежавају рад искусним произвођачима, заједница опстаје захваљујући едукацијама и неговању духовног заједништва које се деценијама не прекида
Док пчеларска удружења широм Србије покушавају да одрже главу изнад воде, једно од најстаријих друштава у региону, са традицијом дугом преко 130 година, Друштво печала „Шабац“ 1894, суочава се са бројним изазовима. Ентузијазам чланова не јењава, али бројке неумољиво указују на кризу која погађа не само производњу меда, већ и саму пчеларску заједнице.
Традиција као последња линија одбране Упркос проблемима, духовни и друштвени аспекти удружења остају нетакнути. Слава друштва, Цвети, се сваке године обележава уз строго поштовање обичаја, окупљајући пчеларе из шабачког краја, али и из Брчког, Владимираца, Богатића,...
-Сваке године обележава се слава и то се строго поштује. Постоје правила, нарочито зато што је у питању пост. Припрема се посна храна и води се рачуна о обичајима. Свештеник редовно долази и обавља обреде у складу са правилима – каже председник Друштва шчелара „Шабац“ 1894 Небојша Карић.
Ова окупљања су више од верског обреда, кажу представници Дружења, она су спона са временом када су пчелари били цењени носиоци локалне економије, иако су се, како саговорник наводи, “кроз време доста тога променило”.
Демографски крах и статистика Подаци о чланству и производњи су алармантни. За само четири године, број чланова друштва се преполовио са 134 члана у 2021. години на данашњих 67. Просечна старост пчелара је 61 година, док млађи до 30 година чине тек 9,7% чланова удружења.
Кризу најбоље илуструје драстичан пад производње: -2022. година: 175 тона меда; -2025. година: свега 43 тоне и 340 килограма. Број кошница је забележио пад са преко 7.000 на око 2.200.
-Генерално, пчеларство у Србији је у кризи. Људи губе интересовање, младих готово да нема, а старији више не могу да се баве тим послом као раније. На нивоу државе процењује се да је дошло до угинућа чак 60% пчела прошле године. Ове године је мало цена и ситуација боља – истакао је Драган Малешевић члан Удуружења и некадашњи председник.
Фото: Глас Подриња
Град Шабац је расписао јавни позив којим потпуно финансира набавку пет нових пчелињих кошница са друштвима у износу до 75.000 динара. Позив је намењен искључиво пољопривредним газдинствима која се до сада нису бавила пчеларством, а пријаве се примају до 15. септембра 2026. године или до утрошка средстава, за купљене кошнице од 01.01. до 15.09.2026. Корисници су у обавези да држе пчеле на територији града најмање пет година, док се средства додељују по редоследу пријављивања.
Од пестицида до сушне године Разлози за овакво стање су вишеслојни, од неповољне климе и суше до људског фактора. Употреба пестицида и недостатак полена десетковали су пчелиња друштва, док је тржиште меда претрпело озбиљне поремећаје због застоја у откупу и вештачког меда (медног сирупа).
Поред природних непогода, удружење се бори и са институционалним занемаривањем, како кажу. -Некадашња имовина друштва, продавнице и земљиште изгубљена је у транзицији, а правни статус тих објеката никада није решен. Данас пчелари немамо чак ни своју канцеларију- каже Драган и додаје. -Данас се састанци одржавају у изнајмљеним просторима... Друштво је више пута тражило од да локална самоуправа обезбеди макар једну канцеларију, али без успеха. Раније је давала помоћ у виду шећера по кошници, али то више не постоји. Тренутна субвенција државе износи 1.000 динара по кошници годишње и није мењана годинама.
Има ли будућности без системске подршке Иако је пчеларство захтевно и неизвесно, ово друштво је једно од најактивнијих у региону захваљујући сопственим средствима и едукацијама које организују.
-Ово Друштво још увек живи. По броју чланова и активностима мислим да смо најбројнији. У Шапцу има пет друштава, и остали имају чланова и активности заједно као ми. Само два друштва у Србији су старија од нашег и само је београдски регион по броју кошница већи од шабачког. Ми са свима имамо одличну сарадњу – додаје Карић.
Фото: Глас Подриња
Ипак, без решавања питања увоза и извоза, квалитета производа на тржишту и снажније подршке младима, опстанак је под знаком питања, наглашавају.
-Иако је пчеларство лепо занимање, данас је веома захтевно и неизвесно. Пчеларство има дугу традицију и потенцијал, али без озбиљније подршке и укључивања млађих генерација, његова будућност остаје неизвесна – истиче Малешевић.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
