НАШИ У ДИЈАСПОРИ
ШАПЧАНИН У ДОЛИНИ “САН ФЕРНАНДО“
Климатски феномен “Ел Нињо“ је тих фебруарских дана харао Калифорнијом, потапао читаве комплексе и четврти уз пацифичку обалу, изазвао одроне и друге недаће од Сан Дијега, на југу, до Сан Франциска и других градова на северу, па је авион, којим сам долазио из Чикага, морао да остане дуже од сат и по у Фениксу, јер је интернационални аеродром у Лос Анђелесу био затворен, управо због олује коју је изазвао „Ел Нињо“. Стрепео сам да ли ће Миле Николић, рођени Шапчанин, који у Лос Анђелесу живи 26 година и, као власник, председава успешном фирмом за транспорт и царинске услуге “НИК“ имати стрпљења и сачекати ме на аеродрому, јер је он, као земљак, а на основу претходних договора и препорука од фудбалског тренера Младена Стефановића и привредника Драгана Милошевића из Шапца, требало да буде мој домаћин у Калифорнији. Места страховању није било. Довољан је био један поглед, па да се препознамо и да ме Миле Николић прихвати као најближег рођака.
Прешао педесету, али још младолик, енергичан, насмешен, човек сигуран у себе, господин Николић је изузетно пријатан домаћин и саговорник.
После вечере у једном мексичком ресторану, на обали Пацифика, у време када је падао пљусак какав никад нисам видео у животу (то нису капи, то је дословно провала водене масе), и упознавања са члановима породице: супругом Бобом, мајком Љиљаном, рођеном Петровић, из познате породице шабачких адвоката, сином Михаилом и таштом Олгом, одлазимо у долину Сан Фернандо, тачније у Бел кањон, где Николићи имају кућу са чијих се прозора види горостасни Лос Анђелес као на длану. У ову долину, у ствари брда изнад долине, може се ући само на једном месту, где специјална служба обезбеђења контролише улаз и свако возило. Колико је место ексклузивно за становање, можда најбоље говори податак да ту богати Американци радије живе него на Беверли Хилсу, на пример. Кућа Николићевих није превелика за америчке стандарде, али је много лепо уређена. Не зна се шта је лепше: спољни или унутрашњи изглед. Још кад се томе дода она домаћа, пријатна атмосфера, она љубазност гостопримља, што је некад била једна од основних врлина српског народа, онда се може схватити осећај пријатности за госта, путника-намерника жељног, после неколико месеци лутања Америком, породичног кутка и мира.
Прешао педесету, али још младолик, енергичан, насмешен, човек сигуран у себе, господин Николић је изузетно пријатан домаћин и саговорник.
После вечере у једном мексичком ресторану, на обали Пацифика, у време када је падао пљусак какав никад нисам видео у животу (то нису капи, то је дословно провала водене масе), и упознавања са члановима породице: супругом Бобом, мајком Љиљаном, рођеном Петровић, из познате породице шабачких адвоката, сином Михаилом и таштом Олгом, одлазимо у долину Сан Фернандо, тачније у Бел кањон, где Николићи имају кућу са чијих се прозора види горостасни Лос Анђелес као на длану. У ову долину, у ствари брда изнад долине, може се ући само на једном месту, где специјална служба обезбеђења контролише улаз и свако возило. Колико је место ексклузивно за становање, можда најбоље говори податак да ту богати Американци радије живе него на Беверли Хилсу, на пример. Кућа Николићевих није превелика за америчке стандарде, али је много лепо уређена. Не зна се шта је лепше: спољни или унутрашњи изглед. Још кад се томе дода она домаћа, пријатна атмосфера, она љубазност гостопримља, што је некад била једна од основних врлина српског народа, онда се може схватити осећај пријатности за госта, путника-намерника жељног, после неколико месеци лутања Америком, породичног кутка и мира.
Најновији број
25. април 2024.
