ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ОПТИЧКИ ОПТИМИЗАМ
Код нас влада некакав оптјмизам. Ових дана узбуркала се читава земља због некаквих оптичких каблова.
У нашем јавном па и политичком животу појавила се нова категорија, оптички оптимизам. То му дође оно када, они кој“™х то могу, узимају од оних који то немају.
Како се код нас криза убрзава тако и наши надлежни тврде да ћемо је превазићи. Да и то није оптички оптимизам.
Опет смо ми Срби задивили свет, наравно на свој начин. Ето, успели смо да докажемо да ако се правилно не рукује са оптичким кабловима, може да удари струја. Па може да протресе. А вала и да претресе.
Како је ово код нас кренуло са којекаквим истраживањима, требаће нам још који Специјални суд.
Међу бившим и садашњим буџама, а уствари све је то исто буџа је увек буџа, е међу њима завладала паника. Мало мало па се неки од њих пробуди у апсу. Па и ако није крив, док докаже и док га испретреса штампа, појео ћар вајду.
Нешто слично дешавало се и неке послератне године, још онога рата, у извесној земљорадничкој задрузи шабачког краја. Наиме, из магацина те угледне установе нестала је нека роба, па пошто нису могли да пронађу лопова, позвали су милицију. Ови дошли, истраживали, истраживали и нигде крадљивца. Сви су се клели да нису ништа дрпили. И на крају је инспектору покло, па је дрекнуо: „Или признајте ко је украо или ћемо довести специјалне полицијске псе који откривају лопове“. На то ће један чича :“ Немој те керове, све ће нас поцепати“. Е, тако је тада било, па ако је ова рубрика то већ забележила, није на одмет поновити. Наравоученије.
А у данашњој стварности је овако, бар по статистичким подацима, у Србији дневно осамдесет особа остане бз посла. Најгоре у свему томе је што је данас нови дан.
А у свету ствари стоје овако, Европска унија добила Нобелову награду. Па у тој ЕУ су и оне земље које су бомбардовале Србију. Баш су сад и Нобела срозали кад за мир награду добијају и немирни.
Недавно шпанска државна телевизија није имала пара да плати пренос фудбалске утакмице своје репрезентације. Ми, додуше, још имамо пара за преносе али нису нешто за гледање.
И на небесима се дешавају чуда. Човек скочио из свемира. Слободним падом са око четрдесет километара висине стрмекнуо се на земљу и остао жив и здрав. Ето, а ми не можемо да одскочимо ни до Европе!
У нашем јавном па и политичком животу појавила се нова категорија, оптички оптимизам. То му дође оно када, они кој“™х то могу, узимају од оних који то немају.
Како се код нас криза убрзава тако и наши надлежни тврде да ћемо је превазићи. Да и то није оптички оптимизам.
Опет смо ми Срби задивили свет, наравно на свој начин. Ето, успели смо да докажемо да ако се правилно не рукује са оптичким кабловима, може да удари струја. Па може да протресе. А вала и да претресе.
Како је ово код нас кренуло са којекаквим истраживањима, требаће нам још који Специјални суд.
Међу бившим и садашњим буџама, а уствари све је то исто буџа је увек буџа, е међу њима завладала паника. Мало мало па се неки од њих пробуди у апсу. Па и ако није крив, док докаже и док га испретреса штампа, појео ћар вајду.
Нешто слично дешавало се и неке послератне године, још онога рата, у извесној земљорадничкој задрузи шабачког краја. Наиме, из магацина те угледне установе нестала је нека роба, па пошто нису могли да пронађу лопова, позвали су милицију. Ови дошли, истраживали, истраживали и нигде крадљивца. Сви су се клели да нису ништа дрпили. И на крају је инспектору покло, па је дрекнуо: „Или признајте ко је украо или ћемо довести специјалне полицијске псе који откривају лопове“. На то ће један чича :“ Немој те керове, све ће нас поцепати“. Е, тако је тада било, па ако је ова рубрика то већ забележила, није на одмет поновити. Наравоученије.
А у данашњој стварности је овако, бар по статистичким подацима, у Србији дневно осамдесет особа остане бз посла. Најгоре у свему томе је што је данас нови дан.
А у свету ствари стоје овако, Европска унија добила Нобелову награду. Па у тој ЕУ су и оне земље које су бомбардовале Србију. Баш су сад и Нобела срозали кад за мир награду добијају и немирни.
Недавно шпанска државна телевизија није имала пара да плати пренос фудбалске утакмице своје репрезентације. Ми, додуше, још имамо пара за преносе али нису нешто за гледање.
И на небесима се дешавају чуда. Човек скочио из свемира. Слободним падом са око четрдесет километара висине стрмекнуо се на земљу и остао жив и здрав. Ето, а ми не можемо да одскочимо ни до Европе!
Најновији број
25. април 2024.
