НОЋ ВЕШТИЦА

Дошла јесен а са њом и нови догађаји. Била нам Клинтонова жена у посети. Е да је она нека патриотски настројена Американка, седела би кући и бринула о својој земљи коју је задесио ураган баш тад док се врзмала по Балкану. А и да је нека домаћица, седела би уз мужа и готовила му ручак а не да завирује у наш лонац. Као што је он вирио из авиона док су нас бомбардовали.
Са њом била и она исто лепушкаста Ештонова из Европејске уније. И кад су већ дошле, очекивали смо да ће отићи у неку од наших многобројних забавних телевизија, па се дружити са нашим, такође виђеним залудним домаћицама Сузаном Манчић или Исидором Бјелицом. Могле су и разменити рецепте. Гошће да дају овим нашим препис за америчку питу а наше њима рецопис за гужвару. Па могле су мало штрикати или хеклати по студијима, па чаврљати о свему и свачему, опањкавати комшинице, и још којешта. Јок, оне ни мање, ни више, право у Председништво и Владу. Е, тако је то кад се жене до“™вате политике.
И још се вије дим из луле мира коју су покупили српски представници са поменутим бледоликим представницама развијеног света, неки дан у Београду. Личи баш то на она индијанска већања када су врачеви супротстављених страна преговарали и лулом мира овековечили мир који никада није владао.
Продужиле ове лепе две даме пут по Балкану, а сутрадан увече, тамо на Западу организована “Ноћ вештица“. То је уствари, њихова традиционална манифестација. Ајд“™ што је њихова, ал“™ што ли су се поједини по Србији накарадили како би обележили вештичији празник. Па зар за улазак у Европу морамо и вештице да изигравамо. Иначе, ово нема, ама баш нема везе са оне две лепе даме. Баш лепе.
Ја. И кад се већ сећамо, како народ каже, веселог бомбардовања, у неизмерној српској ширини неки наши направили филм о пилоту оног америчког невидљивог авиона и нашем пилоту који је тог Амера стрмоглавио. И сад њих двојица којекако велики пријатељи, па се водају по промоцијама тог филма по Србији. Биће да се тај Американац извињавао што нас је мало бомбардовао и мало убијао, а опет, овај наш се правдао што се мало бранио. Српска посла у светској политици.
А у политици ствари стоје овако, ови наши се међусобно исхвалише поводом сто дана Владе. Откуд нико не похвали и издржљиви народ.
Кажу да тамо неко, неког прислушкује. Па зар је то нешто ново. А кад би ти које неки прислушкују, прислушкивали шта прича народ, е тад би сазнали много тога што не знају. Транспарентно.
Наш министар финансија тврди да је Влада својим мерама спасила Србију од економског банкрота. Јадне оне земље које су сада у кризи а које немају ни Динкића ни остале стручњаке.
Тамо некакво удружење, неки дан, позвало наше купце да бојкотују куповину робе у маркетима. Као да овај народ на такву меру, силом прилика, већ и није позван.
Од Нове године више неће бити ЈАТ, односно Југословенског аеро транспорта. Па и Југославије поодавно нема. И летимо. Додуше наниже.
И како ће сад они многи људи по Србији, који су постали технолошки вишак и ослобођени су радних па и других обавеза, како ће сад они летети које где.
Ако ови што откривају разноразне малверзације, не пожуре, па зађу и у медије, све ће по Србији, временом бити “Пинк“. Ето, сад телевизији “Авала“ забрањено емитовање програма, а ту фреквенцију, кажу упућени, добиће “Пинк 2“. Лихт розе.
Тако ће временом, кад дође “Тренутак истине“, сви Срби играти по “Курсаџијама“, који, додуше, и сада представљају најзнаменитији културни доживљај у земљи. Лихт плаво.