ХАЛО БЕРЛИН, ОВДЕ МАЛИ ПАРИЗ

У време свог економског процвата, на преласку из ЏИЏ у ЏЏ век, Шапчани су везе са светом одржавали бродским и железничким путем, а истом брзином функционисао је и поштански саобраћај. Телеграфске везе у Шапцу постојале су још од 1859. али су оне биле несигурне и регионалног карактера. Шкотски физичар Александар Грахам Бел конструисао је телефон и патентирао га 1876. а у Београду се са његовом применом почето седам година касније. Шабачки новинар Јова Иванковић је 1953. године у ,,Гласу Подриња“ дао је информацију, да је у Шапцу монтиран први телефон 1898. али проблем међуградских веза биле су лоше телефонске линије а ја додајем колики је онда био Шабац саговорници су се могли довикати или договорити у некој од стотинак шабачких кафана.
,,Шабачки Гласник“ објавио је у децембру 1924. краћи чланак: ,,Први Радио-телефон. У Шапцу је први Радио-телефон инсталирао г. Воја Стефановић, трг. овд. који је свој први говор имао са Берлином. Г. Стефановић је са апаратом потпуно задовољан“. Поред овог чланка објављена је и реклама: ,,РАДИОТЕЛЕФОНИ“. Извештавам заинтересоване да вршим продају као и монтажу Радиотелефона. У Шапцу ће за који дан бити монтирана два Радиотелефона. За сва ближа обавештења увек на услузи стојим. Мића П. Јакшић овлашћени елек.инсталатер“. Треба напоменути да је у то време у Шапцу постојао још један мајстор-електричар Јован Јоца Кошутић, који је радио инсталације динамо машина, електро мотора, електричног осветљења, Ренгенових апарата, електричних звона, громобрана па и телефона. Ово наводим да би се имала јаснија слика Шапца и примена разних техничких средстава у њему између два Светска рата.
У децембру 1924. године упорни Мића П. Јакшић обавештава да су Радиотелефони производ фабрике Телефункен А. Д. Берлин и да их у Београду препоручује и инсталира инжињер Роберт Беге. У тексту се наводи да се на апарату могу чути концерти, предавања, опере из Берлина Беча, Цириха, Париза, Лондона и из свих других светских вароши где је исти установљен. Вероватно ћете се упитати како се слушао радио програм преко телефона ? Ево појашњења. Инсталирање радиотелефона износило је ,,лепих“ 750 динара, годишња претплата 590 динара за кућне кориснике, а за банке 2.150 динара. Њима је требало и скупље, рекао бих ја. У то време није постојало бројање импулса, него плати, па слушај музику или причај до миле воље. Телефонска веза ишла је преко централе у Београду код које се наручивало шта се хтело слушати или са киме разговарати. Циљ Поште био је да се заради а власници телефона наведу да што више користе ,,техничку новотарију“ и зато је апарат имао функцију и радиа.
И ми данас са мобилним телефоном слушамо радио, гледамо тв програме, фотографишемо и нисмо први измислили рупу на саксији. Врло брзо телефонија је ,,улазила“ у домове имућнијих Шапчана. Телефонски саобраћај се повећавао а слушање радио програма почело је да га отежава те је телефонски апарат остао да служи само за раговор. Шабац је нову централу од сто бројева добио 1927. године која је омогућавала петнаест истовремених телефонских разговора. Био је то мали корак напред али се и даље прво морала звати телефонискиња која је спајала саговорнике. То значи да телефонски апарати још нису имали бројчанике. Међу првим корисницима телефона у Шапцу био је и адвокат, а 28.априла 1929. године телефон је добила и канцеларија Градске страже. Тада су Шапчани, власници телефона, могли да у случају потребе траже помоћ од Градске страже. Баш нам је била ,,брза“ ондашња Градска управа.
Ето тако је било у Шапцу и околини у оно давно време. ,,Натезало“ се са телефонским везама а радио је у свету већ навелико радио и био нова светска забава. У наредном броју сазнаћете како се и у Шапцу слушао радио програм и како се за то могао изгубити и живот. А дотле, немојте се држати оне наше изреке:,, Радио , нерадио, свира ти радио“.

Драгутин Драган Петровић