КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА ПРЕИМЕНОВАЊА ШАБАЧКИХ УЛИЦА
ЗНАМЕНИТИ У ЗАПЕЋКУ
Сокаци и уличице, затурени, незнани и на далекој периферији града, од 27. јуна 2002. године носе имена по много чему знаних грађана ове вароши, или оних који потичу са ових простора а животом и делом били неспорне величине негдашње Србије. У тој колони су један академик; родоначелник овдашње хирургије; први дечји лекар у Подрињу; први доктор хемије у Србији; најпознатији шабачки академски сликар; гласовити дипломата; доктор правних наука, професор универзитета и министар више ресора; доктор филозофских наука, књижевник, публициста и преводилац; владика и доктор теологије и филозофије; доктор економских наука, дипломата, солунски борац и вицегувернер Народне банке; члан “Младе Босне“ и председник “Народне одбране“ у овом граду, који је шабачком здравству подарио два исто тако позната изданка
Да тако буде предложили су чланови комисије а одлучили одборници Скупштине општине, променивши назив чак 143 трга и улица. Основно полазиште при доношењу ове одлуке било је да историја земље Србије не постоји после капитулације 18. априла 1941. Доследно поштујући овај ничим оправдан критеријум ““ без изузетка су преименоване улице и тргови са именима ратника, народних хероја; оних који су завршили на вешалима, стратиштима, у гасним коморама, са петокраком на челу камом урезаном... или су им животи угашени незнано куда.
Михаило Дуњић (Крушевац 1874. ““ Шабац 1937.) родоначелник је овдашње хирургије, јер је по доласку у Шабац, крајем 1905. ову грану медицине одвојио од осталих, све до пензионисања 1936. био њен начелник а од 1920. до 1936. и управник Болнице. Сем што је био перјаница шабачког здравства између два светска рата и нешто пре тога, заслужан је и за подизање опоравилишта за слабуњаву децу на Летњиковцу а разгранавање Хипократових следбеника наставио је његов син Слободан, такође хирург, који је, заједно са др Теодором Божином, веома допринео очувању живота и многих тешких рањеника са дринског и сремског ратишта крајем 1944. и до ослобођења 1945. Име тог заиста заслужног посленика здравства понела је уличица између улица Попа Карана и Проте Смиљанића.
Нинко Перић (Бојић 1886. ““ Београд 1961.) био је доктор правних наука, професор Правног факултета у Београду и министар правде, просвете, финансија и иностраних дела, као и председник Народне скупштине. У Шапцу је гимназију завршио 1904. а у време свестране активности написао и 10 књига о грађанском и међународном праву. С његовим именом је бивша улица Рада Кончара на Летњиковцу, из улице Петра Лазића друга лево.
Милош Московљевић (Варна 1884. ““ Београд 1968.) био доктор филозофских наука, опуномоћени министар у Ослу и Каиру, књижевник, публициста и један од најзначајнијих преводилаца у српској књижевности. Како је студирао у Москви и Петровграду, то је беспрекорно преводио дела Љермонтова, Крилова, Тургењева, Толстоја, Шолохова и још неких руских писаца, као и писаца других европских књижевности. Његово име понело је сокаче на Летњиковцу, широко само три метра и дугачко нешто више од 100 метара, неасфалтирано и с претходним именом Мила Борисављевића.
И Перић и Московљевић су из Поцерине и можда је то једини адут комисије, која је избором Летњиковца, ваљда, желела да су и улице са њиховим именима што ближе родном крају...
Михаило Дуњић (Крушевац 1874. ““ Шабац 1937.) родоначелник је овдашње хирургије, јер је по доласку у Шабац, крајем 1905. ову грану медицине одвојио од осталих, све до пензионисања 1936. био њен начелник а од 1920. до 1936. и управник Болнице. Сем што је био перјаница шабачког здравства између два светска рата и нешто пре тога, заслужан је и за подизање опоравилишта за слабуњаву децу на Летњиковцу а разгранавање Хипократових следбеника наставио је његов син Слободан, такође хирург, који је, заједно са др Теодором Божином, веома допринео очувању живота и многих тешких рањеника са дринског и сремског ратишта крајем 1944. и до ослобођења 1945. Име тог заиста заслужног посленика здравства понела је уличица између улица Попа Карана и Проте Смиљанића.
Нинко Перић (Бојић 1886. ““ Београд 1961.) био је доктор правних наука, професор Правног факултета у Београду и министар правде, просвете, финансија и иностраних дела, као и председник Народне скупштине. У Шапцу је гимназију завршио 1904. а у време свестране активности написао и 10 књига о грађанском и међународном праву. С његовим именом је бивша улица Рада Кончара на Летњиковцу, из улице Петра Лазића друга лево.
Милош Московљевић (Варна 1884. ““ Београд 1968.) био доктор филозофских наука, опуномоћени министар у Ослу и Каиру, књижевник, публициста и један од најзначајнијих преводилаца у српској књижевности. Како је студирао у Москви и Петровграду, то је беспрекорно преводио дела Љермонтова, Крилова, Тургењева, Толстоја, Шолохова и још неких руских писаца, као и писаца других европских књижевности. Његово име понело је сокаче на Летњиковцу, широко само три метра и дугачко нешто више од 100 метара, неасфалтирано и с претходним именом Мила Борисављевића.
И Перић и Московљевић су из Поцерине и можда је то једини адут комисије, која је избором Летњиковца, ваљда, желела да су и улице са њиховим именима што ближе родном крају...
Најновији број
25. април 2024.
