КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА ПРЕИМЕНОВАЊА ШАБАЧКИХ УЛИЦА
ЗНАМЕНИТИ У ЗАПЕЋКУ
Сокаци и уличице, затурени, незнани и на далекој периферији града, од 27. јуна 2002. године носе имена по много чему знаних грађана ове вароши, или оних који потичу са ових простора а животом и делом били неспорне величине негдашње Србије. У тој колони су један академик; родоначелник овдашње хирургије; први дечји лекар у Подрињу; први доктор хемије у Србији; најпознатији шабачки академски сликар; гласовити дипломата; доктор правних наука, професор универзитета и министар више ресора; доктор филозофских наука, књижевник, публициста и преводилац; владика и доктор теологије и филозофије; доктор економских наука, дипломата, солунски борац и вицегувернер Народне банке; члан Младе Босне и председник Народне одбране у овом граду, који је шабачком здравству подарио два исто тако позната изданка
Да тако буде предложили су чланови комисије а одлучили одборници Скупштине општине, променивши назив чак 143 трга и улица. Основно полазиште при доношењу ове одлуке било је да историја земље Србије не постоји после капитулације 18. априла 1941. Доследно поштујући овај ничим оправдан критеријум “ без изузетка су преименоване улице и тргови са именима ратника, народних хероја; оних који су завршили на вешалима, стратиштима, у гасним коморама, са петокраком на челу камом урезаном... или су им животи угашени незнано куда.
Михаило Дуњић (Крушевац 1874. “ Шабац 1937.) родоначелник је овдашње хирургије, јер је по доласку у Шабац, крајем 1905. ову грану медицине одвојио од осталих, све до пензионисања 1936. био њен начелник а од 1920. до 1936. и управник Болнице. Сем што је био перјаница шабачког здравства између два светска рата и нешто пре тога, заслужан је и за подизање опоравилишта за слабуњаву децу на Летњиковцу а разгранавање Хипократових следбеника наставио је његов син Слободан, такође хирург, који је, заједно са др Теодором Божином, веома допринео очувању живота и многих тешких рањеника са дринског и сремског ратишта крајем 1944. и до ослобођења 1945. Име тог заиста заслужног посленика здравства понела је уличица између улица Попа Карана и Проте Смиљанића.
Нинко Перић (Бојић 1886. “ Београд 1961.) био је доктор правних наука, професор Правног факултета у Београду и министар правде, просвете, финансија и иностраних дела, као и председник Народне скупштине. У Шапцу је гимназију завршио 1904. а у време свестране активности написао и 10 књига о грађанском и међународном праву. С његовим именом је бивша улица Рада Кончара на Летњиковцу, из улице Петра Лазића друга лево.
Милош Московљевић (Варна 1884. “ Београд 1968.) био доктор филозофских наука, опуномоћени министар у Ослу и Каиру, књижевник, публициста и један од најзначајнијих преводилаца у српској књижевности. Како је студирао у Москви и Петровграду, то је беспрекорно преводио дела Љермонтова, Крилова, Тургењева, Толстоја, Шолохова и још неких руских писаца, као и писаца других европских књижевности. Његово име понело је сокаче на Летњиковцу, широко само три метра и дугачко нешто више од 100 метара, неасфалтирано и с претходним именом Мила Борисављевића.
И Перић и Московљевић су из Поцерине и можда је то једини адут комисије, која је избором Летњиковца, ваљда, желела да су и улице са њиховим именима што ближе родном крају...
Михаило Дуњић (Крушевац 1874. “ Шабац 1937.) родоначелник је овдашње хирургије, јер је по доласку у Шабац, крајем 1905. ову грану медицине одвојио од осталих, све до пензионисања 1936. био њен начелник а од 1920. до 1936. и управник Болнице. Сем што је био перјаница шабачког здравства између два светска рата и нешто пре тога, заслужан је и за подизање опоравилишта за слабуњаву децу на Летњиковцу а разгранавање Хипократових следбеника наставио је његов син Слободан, такође хирург, који је, заједно са др Теодором Божином, веома допринео очувању живота и многих тешких рањеника са дринског и сремског ратишта крајем 1944. и до ослобођења 1945. Име тог заиста заслужног посленика здравства понела је уличица између улица Попа Карана и Проте Смиљанића.
Нинко Перић (Бојић 1886. “ Београд 1961.) био је доктор правних наука, професор Правног факултета у Београду и министар правде, просвете, финансија и иностраних дела, као и председник Народне скупштине. У Шапцу је гимназију завршио 1904. а у време свестране активности написао и 10 књига о грађанском и међународном праву. С његовим именом је бивша улица Рада Кончара на Летњиковцу, из улице Петра Лазића друга лево.
Милош Московљевић (Варна 1884. “ Београд 1968.) био доктор филозофских наука, опуномоћени министар у Ослу и Каиру, књижевник, публициста и један од најзначајнијих преводилаца у српској књижевности. Како је студирао у Москви и Петровграду, то је беспрекорно преводио дела Љермонтова, Крилова, Тургењева, Толстоја, Шолохова и још неких руских писаца, као и писаца других европских књижевности. Његово име понело је сокаче на Летњиковцу, широко само три метра и дугачко нешто више од 100 метара, неасфалтирано и с претходним именом Мила Борисављевића.
И Перић и Московљевић су из Поцерине и можда је то једини адут комисије, која је избором Летњиковца, ваљда, желела да су и улице са њиховим именима што ближе родном крају...
Најновији број
13. фебруар 2025.