СТВАРАЛАШТВО МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА

Јесте да је био 13-ти, али, није био петак. И јесте да се термини културних дешавања у Шапцу често поклапају, али, што је мало, мало је.

Недавно, у КЦ, присуствовали смо необичној књижевној вечери. Наиме, пред само шесторо присутних у публици, представљен је књижевни портрет Миљурка Вукадиновића, и то, што је најинтересантније ““ успешно. Пре свега, захваљујући аутору, али и труду Бранке Тодоровић, реализатору књижевног програма.
- Књижевност је за изабране, за оне који то заиста воле, они прегазе снег и дођу. Ово је штих проба, загревање за оно што ће доћи. Кад снег буде толики да постане невидљив, на пролеће, направићемо сусрет са младима, уручићемо књиге за школску библиотеку и направити пројекат „Заузимање Шапца и околине“, рекао је кроз осмех Вукадиновић, песник, есејиста, прозни писац, антологичар и преводилац.
За себе каже да има више књига (65) него година (59), преводи са српског на румунски и обрнуто, са словеначког на румунски и са румунског на словеначки, сам или у сарадњи. Превео је четрдесет пет књига наших (Десанку Максимовић, Матију Бећковића, Јустина Поповића, Рада Драинца...) и словеначких писаца. И неколико антологија. Његова поезија и проза превођена је на десетак светских језика, а стихови су му заступљени у значајнијим антологијама у земљи и иностранству. Добитник је бројних домаћих и међународних награда, од којих му је најдража ““ медаља „Еминеску“.