У СУСРЕТ ПЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ ХОРА „66 ДЕВОЈАКА“
СА ПУТА КА ЗВЕЗДАМА
Хор „66 девојака“ је са најдужим стажом у свету под једним диригентом и његовим оснивачем, Бранком Ђурковићем. Ове године Хор обележава педесет година постојања и рада, између осталог, и дневником познатог новинара Љубисава Андрића „Сумма цум лауде“
Одавно је познато како се Бранко Ђурковић са својим Хором славодобитно вратио, данас већ давне 1984. године, са пута из Нерпелта у Белгији, освојивши прво место на Европском фестивалу хорова. Али, како је протекао тај пут, ка том звезданом успону, сазнајемо тек сада, из дневника, између још врућих корица, од новинара и публицисте Љубисава Андрића, чији је рукопис чекао двадесет и девет године да осветли и ту сцену радости и драме.
Попут искусног водича и списатеља, упознаје нас са путницима и њиховим усхићењима, са природним лепотама у пролазишту, градовима и њиховим историјама, па и личним сећањима која побуђују таква путешствија.
„Сумма цум лауде“ (Прва награда са највећом славом), уствари, није дневник. То је, језиком и стилом, романсирани дневник. Доживљен. Причама, досеткама и упадицама преплетен. Пун ишчекивања, емоција, веселости и захвалности. Осетило се то и на поласку. Љубисав је међу сапутницима које на одредишту чека трон. Са Бранком, узором и путоказом у музици, у људскости без граница.
Белешке започиње пропуштеним звоном сата у праскозорје. До тога да је, ипак, из Новог Сада, где је био уредник „Дневника“, стигао читав сат раније на румску раскрсницу, да би се придружио каравану Шапчана. Ту су, осим девојака, и Бранкова супруга Иванка и кћерке Милена и Јелена, затим, Славко, Циган, Жица, Горан, Мира, Зорица, Раде, Гога. Наслућује се да ће Хор, баш у туђем свету, поново досегнути музичко небо. У Нерпелту су се и 1976. окитили првом наградом.
- И овога пута ћемо бити лауреати, - поверио се диригент списатељу, уверен у себе и у раскошни таленат девојака, без обзира на то што ће наступити сто шеснаест хорова из готово свих земаља старог континента, па и из Америке.
Успут, пропутовањем кроз Загреб, где је Љубисав студирао, уочавају путоказ ка Цељу. И, ето, новог присећања. На Југословенском омладинском фестивалу у овом словеначком месту, Хор „66“ је 1965. године освојио прво место. Тај успех је поновљен и две године касније, па и 1969. године.
Стиже се и до границе. Пауза. Време је за ручак. Уместо да сврате у неки ресторан или хотел, свако вади свој смотуљак, па на ливаду. Нема сокова, већ из Шапца понета артерска вода.
Попут искусног водича и списатеља, упознаје нас са путницима и њиховим усхићењима, са природним лепотама у пролазишту, градовима и њиховим историјама, па и личним сећањима која побуђују таква путешствија.
„Сумма цум лауде“ (Прва награда са највећом славом), уствари, није дневник. То је, језиком и стилом, романсирани дневник. Доживљен. Причама, досеткама и упадицама преплетен. Пун ишчекивања, емоција, веселости и захвалности. Осетило се то и на поласку. Љубисав је међу сапутницима које на одредишту чека трон. Са Бранком, узором и путоказом у музици, у људскости без граница.
Белешке започиње пропуштеним звоном сата у праскозорје. До тога да је, ипак, из Новог Сада, где је био уредник „Дневника“, стигао читав сат раније на румску раскрсницу, да би се придружио каравану Шапчана. Ту су, осим девојака, и Бранкова супруга Иванка и кћерке Милена и Јелена, затим, Славко, Циган, Жица, Горан, Мира, Зорица, Раде, Гога. Наслућује се да ће Хор, баш у туђем свету, поново досегнути музичко небо. У Нерпелту су се и 1976. окитили првом наградом.
- И овога пута ћемо бити лауреати, - поверио се диригент списатељу, уверен у себе и у раскошни таленат девојака, без обзира на то што ће наступити сто шеснаест хорова из готово свих земаља старог континента, па и из Америке.
Успут, пропутовањем кроз Загреб, где је Љубисав студирао, уочавају путоказ ка Цељу. И, ето, новог присећања. На Југословенском омладинском фестивалу у овом словеначком месту, Хор „66“ је 1965. године освојио прво место. Тај успех је поновљен и две године касније, па и 1969. године.
Стиже се и до границе. Пауза. Време је за ручак. Уместо да сврате у неки ресторан или хотел, свако вади свој смотуљак, па на ливаду. Нема сокова, већ из Шапца понета артерска вода.
Најновији број
24. април 2025.
