СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ИЗБОР МИС ШАПЦА
Моје је мишљење да већини мушкараца стане дах када виде лепу жену. То је разлог због којег сам за почетак ставио ове изреке о лепим женама: ,,Ко може управљати једном женом, може управљати једним народом“- Балзак. ,,Жене су као сенке. Када бежимо од њих , трче за нама, када ми трчимо за њима , беже од нас“ - Антонони. „Кад не би било жена, дијамант би био обичан каменчић“ - Виктор Иго. Стари Шапчани су знали за ове изреке о лепим женама и чим се 1927. године Шабац мало опоравио од ратних недаћа радознали Шапчани почели су да трагају за најлепшом Шапчанком у граду. Прилика за то биле су бројне забаве и балови.
,,Француски клуб“, Спорт клуб „Мачва“, ,,Авијатичарски клуб“ ,,Шабачко певачко друштво занатлија“ сви они су на својим забавама организовали избор МИС. Мора се признати да је конкуренција била веома јака јер у Шапцу од увек било пуно лепих жена. Један од фактора за то била је и генетика, јер је међу становницима града поред Срба било Мађара, Чеха, Немаца, Руса, Јермена, Јевреја и других народа. Било је доста национално мешовитих бракова и није био редак случај да су се Шапчани враћајући се из заробљеништва доводили жене других националности. Могло би се рећи да је Шабац тако био интернационални град али и град лепих жена.
Београдски ,,Илустровани лист“ 17. априла 1927. године објавио је велику фотографију госпођице Заге Мирковић мис Шапца 1927. године. Исте године ,,Шабачки гласник“ је 2. марта најавио избор Мис Шапца на маскенбалу који приређује „Француски клуб“ и Спорт клуб „Мачва“. Карте су брзо распродате за 6. март, а ко није могао да обезбеди карту, требао је да се јави др Ранеру, општинском лекару који је био и председник СК „Мачва“. И не би Шабац био Шабац , када не би било неких мутних радњи. ,,Шабачки гласник“ је поводом тога објавио подужи текст: ,,Маскенбал. Због бирања мис Шабац проносе се по вароши разне гласине према којима Приређивачки одбор има намеру да натури грађанству неке своје кандидате. Чак су у петак растурени листићи у име неке управе. Приређивачки одбор демантује све те лажне гласове.... Искључене су све могућности да се избор фалсификује.Свако лице које ће бити на балу имаће по један глас без обзира на евентуални број улазница које купи. Приређивачки Одбор позива све заинтересоване у тој ствари да изволе ући у бирачки одбор и да контролишу његов рад. Председник Приређивачког Одбора др Ранер“. Нисам нашао податак која је била победница вероватно најлепша али ме чланак нешто подсети на страначке изборе. Беше један избор за мис Шапца и 1928. године, а онда 1932. године шабачке новине објавише : ,, Бирање мис Шапца за 1932. годину. У понедеоник, 18. јануара, изабраће се на концерту ,,Занатлије“ мис Шабац за 1932 г. Избор организује дописништво ,,Времена“. Шабац већ неколико година не учествује на конкурсима за избор мис Југославије. Не би се могло рећи за то да Шабац нема више лепих девојака, но могло би се говорити о скромности њиховој па и самој повучености.Први пут ове године дописништво ,,Времена“ организује избор Мис Шапца за 1932. г. а изабрана мис учествује на великом конкурсу за мис Југославије 1932. г. конкурсу који организује редакција ,,Времена“...
Концерт ,,Занатлија“ одржан је у сали хотела ,,Париз“, а у жирију су били: г-ђа Десанка Шкулић-Лазаревић, Олга Галовић, г. Илија Ранковић, апотекар, Ђура Остојић, лекар, Стеван Ј. Чалић, академски сликар, Анте Гашпарац, архитекта, Радивоје Марковић, новинар и представник ,,Времена“ и г. Маринко Ђорђевић дописник ,,Времена“ из Шапца. Знао сам да су ова двојица све ово припремили. Они су били Шабачки тандем који је могао све да перфектно организује. Радили су они за напредак шабачке културе толико да би их се требало сетити барем по називима улица у Шапцу која немају имена по њима. Након завршетка концерта, Радивоје Раћа Марковић морао је први да узме интервју. Одјурио је на Баир у улицу Цара Душана бр. 46 где живи Јулијана Томић нова мис Шапца. Кућа је била пуна радосних пријатеља, општа гужва, сви честитају победници.
Јулијана смирена, скоро не заинтересована за победу, она има своје животне циљеве. Новинар Радивоје Марковић успева тек сутрадан да разговара са Јулијаном. Изненађује га изглед њене скромне собе. На зидовима нема фотографија филмских звезда.
Он јој говори колику ће популарност стећи јер лист ,,Време“ издаје се у неколики стотина хиљада примерака и шаље по целој Југославији. Јулијана му смирено одговара: ,,Ја имам двадесет година, матурирала сам у Шабачкој гимназији и студирам права у Београду. Знам своју дужност и грабим непоколебљиво стазом коју сам изабрала за постигнуће свога животног циља који се свакако не своди на то да будем мис“. Мислио је Раћа да ће направити бомбасту новинарску причу о Шабачкој мис али девојачка скромност је била јача од његових великих новинарских жеља. Очигледно је био је заборавио на ону изреку : ,,Лепота лица налази се у лепоти карактера“.
Драгутин Драган Петровић
,,Француски клуб“, Спорт клуб „Мачва“, ,,Авијатичарски клуб“ ,,Шабачко певачко друштво занатлија“ сви они су на својим забавама организовали избор МИС. Мора се признати да је конкуренција била веома јака јер у Шапцу од увек било пуно лепих жена. Један од фактора за то била је и генетика, јер је међу становницима града поред Срба било Мађара, Чеха, Немаца, Руса, Јермена, Јевреја и других народа. Било је доста национално мешовитих бракова и није био редак случај да су се Шапчани враћајући се из заробљеништва доводили жене других националности. Могло би се рећи да је Шабац тако био интернационални град али и град лепих жена.
Београдски ,,Илустровани лист“ 17. априла 1927. године објавио је велику фотографију госпођице Заге Мирковић мис Шапца 1927. године. Исте године ,,Шабачки гласник“ је 2. марта најавио избор Мис Шапца на маскенбалу који приређује „Француски клуб“ и Спорт клуб „Мачва“. Карте су брзо распродате за 6. март, а ко није могао да обезбеди карту, требао је да се јави др Ранеру, општинском лекару који је био и председник СК „Мачва“. И не би Шабац био Шабац , када не би било неких мутних радњи. ,,Шабачки гласник“ је поводом тога објавио подужи текст: ,,Маскенбал. Због бирања мис Шабац проносе се по вароши разне гласине према којима Приређивачки одбор има намеру да натури грађанству неке своје кандидате. Чак су у петак растурени листићи у име неке управе. Приређивачки одбор демантује све те лажне гласове.... Искључене су све могућности да се избор фалсификује.Свако лице које ће бити на балу имаће по један глас без обзира на евентуални број улазница које купи. Приређивачки Одбор позива све заинтересоване у тој ствари да изволе ући у бирачки одбор и да контролишу његов рад. Председник Приређивачког Одбора др Ранер“. Нисам нашао податак која је била победница вероватно најлепша али ме чланак нешто подсети на страначке изборе. Беше један избор за мис Шапца и 1928. године, а онда 1932. године шабачке новине објавише : ,, Бирање мис Шапца за 1932. годину. У понедеоник, 18. јануара, изабраће се на концерту ,,Занатлије“ мис Шабац за 1932 г. Избор организује дописништво ,,Времена“. Шабац већ неколико година не учествује на конкурсима за избор мис Југославије. Не би се могло рећи за то да Шабац нема више лепих девојака, но могло би се говорити о скромности њиховој па и самој повучености.Први пут ове године дописништво ,,Времена“ организује избор Мис Шапца за 1932. г. а изабрана мис учествује на великом конкурсу за мис Југославије 1932. г. конкурсу који организује редакција ,,Времена“...
Концерт ,,Занатлија“ одржан је у сали хотела ,,Париз“, а у жирију су били: г-ђа Десанка Шкулић-Лазаревић, Олга Галовић, г. Илија Ранковић, апотекар, Ђура Остојић, лекар, Стеван Ј. Чалић, академски сликар, Анте Гашпарац, архитекта, Радивоје Марковић, новинар и представник ,,Времена“ и г. Маринко Ђорђевић дописник ,,Времена“ из Шапца. Знао сам да су ова двојица све ово припремили. Они су били Шабачки тандем који је могао све да перфектно организује. Радили су они за напредак шабачке културе толико да би их се требало сетити барем по називима улица у Шапцу која немају имена по њима. Након завршетка концерта, Радивоје Раћа Марковић морао је први да узме интервју. Одјурио је на Баир у улицу Цара Душана бр. 46 где живи Јулијана Томић нова мис Шапца. Кућа је била пуна радосних пријатеља, општа гужва, сви честитају победници.
Јулијана смирена, скоро не заинтересована за победу, она има своје животне циљеве. Новинар Радивоје Марковић успева тек сутрадан да разговара са Јулијаном. Изненађује га изглед њене скромне собе. На зидовима нема фотографија филмских звезда.
Он јој говори колику ће популарност стећи јер лист ,,Време“ издаје се у неколики стотина хиљада примерака и шаље по целој Југославији. Јулијана му смирено одговара: ,,Ја имам двадесет година, матурирала сам у Шабачкој гимназији и студирам права у Београду. Знам своју дужност и грабим непоколебљиво стазом коју сам изабрала за постигнуће свога животног циља који се свакако не своди на то да будем мис“. Мислио је Раћа да ће направити бомбасту новинарску причу о Шабачкој мис али девојачка скромност је била јача од његових великих новинарских жеља. Очигледно је био је заборавио на ону изреку : ,,Лепота лица налази се у лепоти карактера“.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
