РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ
КАКО СМО ЗАБОРАВИЛИ ПУПИНА?
У Народном музеју у Шапцу, после Београда и Куле, прошлог уторка, постављена је изложба “Михајло Идворски Пупин ““ Стваралачка координација“. Био је ово повод за разговор са Александром Нинковић Ташић, ауторком изложбе, која је отворена за посетиоце до 12. марта.
Представили сте Пупинове фондације, легате, а понајвише његова доброчинства, која га, поред свега осталог, чине једним од највећих Срба?
- Листа његових доброчинстава којих има скоро девет стотина, поставља питање да ли је могуће да неко све што има и све што је зарадио у животу остави српском народу. Он је живео делатно хришћански, бринуо о другима у сваком свом дану, о великим људима као што су Урош Предић и Паја Јовановић и о институцијама као што су САНУ, Матица српска, Универзитетска и Народна библиотека, али и о онима којима је помоћ најнеопходнија ““ ратним сирочићима, слепим девојкама, младим глумцима који су без крова над главом, новинарима... Ми не знамо да су највећа дела српског сликарства 19. века сачувана захваљујући Михајлу Пупину и да најлепше монографије српских манастира Дечана, Манасије, Раванице имамо захваљујући његовом фонду. Овде можете видети само исечак онога што човек може да уради далеко од своје матице, када то искрено жели. Тужно је што и при највећим напорима, прикупљање материјала за ову изложбу траје годинама и још увек није завршено.
Скоро да је невероватно шта је овај велики српски научник и родољуб стигао да уради у свом осмишљеном животу?
- Да, када говорите о Пупину, не знате одакле да почнете. Као професор, један од најцењенијих у првој половини 20. века, човек који је однеговао четири Нобеловца, рекао је да му је циљ да направи људе боље него што је он сам. Он је научник са 34 вредна патента, међу којима су и они који су и данас живи у пољу телекомуникација и не можемо замислити ниједан уређај од мобилног телефона до сателитске антене. Један је од дванаесторице људи који су основали Насу и први председник њеног пододбора за ваздухопловне комуникације. Био је и први председник њујоршке Академије наука, који је рођен изван Америке и први почасни конзул Србије у Америци. Када је постао богат и угледан човек, посветио се својој животној мисији ““ одбрани интереса своје земље, не занемарујући при том свој професорски и научни рад. Како је могуће да све што је урадио стане у један живот, не знам. Оно што је мени помогло да разумем Михајла Пупина је његова аутобиографска књига “Од пашњака до научењака“, за коју је добио Пулицерову награду.
Представили сте Пупинове фондације, легате, а понајвише његова доброчинства, која га, поред свега осталог, чине једним од највећих Срба?
- Листа његових доброчинстава којих има скоро девет стотина, поставља питање да ли је могуће да неко све што има и све што је зарадио у животу остави српском народу. Он је живео делатно хришћански, бринуо о другима у сваком свом дану, о великим људима као што су Урош Предић и Паја Јовановић и о институцијама као што су САНУ, Матица српска, Универзитетска и Народна библиотека, али и о онима којима је помоћ најнеопходнија ““ ратним сирочићима, слепим девојкама, младим глумцима који су без крова над главом, новинарима... Ми не знамо да су највећа дела српског сликарства 19. века сачувана захваљујући Михајлу Пупину и да најлепше монографије српских манастира Дечана, Манасије, Раванице имамо захваљујући његовом фонду. Овде можете видети само исечак онога што човек може да уради далеко од своје матице, када то искрено жели. Тужно је што и при највећим напорима, прикупљање материјала за ову изложбу траје годинама и још увек није завршено.
Скоро да је невероватно шта је овај велики српски научник и родољуб стигао да уради у свом осмишљеном животу?
- Да, када говорите о Пупину, не знате одакле да почнете. Као професор, један од најцењенијих у првој половини 20. века, човек који је однеговао четири Нобеловца, рекао је да му је циљ да направи људе боље него што је он сам. Он је научник са 34 вредна патента, међу којима су и они који су и данас живи у пољу телекомуникација и не можемо замислити ниједан уређај од мобилног телефона до сателитске антене. Један је од дванаесторице људи који су основали Насу и први председник њеног пододбора за ваздухопловне комуникације. Био је и први председник њујоршке Академије наука, који је рођен изван Америке и први почасни конзул Србије у Америци. Када је постао богат и угледан човек, посветио се својој животној мисији ““ одбрани интереса своје земље, не занемарујући при том свој професорски и научни рад. Како је могуће да све што је урадио стане у један живот, не знам. Оно што је мени помогло да разумем Михајла Пупина је његова аутобиографска књига “Од пашњака до научењака“, за коју је добио Пулицерову награду.
Најновији број
25. април 2024.
