ЂОВАНА ГАЈИЋ
СРЦЕ И ДУША ПРЕТОЧЕНИ НА ПЛАТНО
„Постоје сликари који Сунце преобраћају у жуту мрљу, али постоје и они који, захваљујући својој уметности и уму, жуту мрљу преобраћају у Сунце“ - Пабло Пикасо
У свет сликарства завирила је још као дванаестогодишња девојчица. Посматрајући старијег брата, самоуког сликара Драгана Новаковића, почела је да ствара своја прва дела која ће се у зрелом добу испољити у реалистичком приказу сопствене душе и окружења.
- Заједно са братом сликала сам иконе које сам продавала на пијаци иза данашње Тржнице где су биле бетонске тезге. Брат је радио у градској пекари, а мајка је била домаћица. Преживљавали смо од његове плате тако да нам је добродошао новац од покоје продате слике ““ каже Ђована Гајић.
Како су после братовљеве женидбе остале без примања уписује се у Шабачку гимназију ради добијања дечјег додатка. Пар урађених слика остале су да красе гимназијске зидове после њеног преласка у Угоститељску школу.
- Завршивши Угоститељску школу почињем одмах да радим. Удала сам се, родила два сина и све своје слободно време посветила породици. Сликање ми није падало на памет јер је тада било помодарство радити Вилерове гоблене. За тридесет година урадила сам исто толико гоблена.
Око 1995. године почиње поново да слика. Касније постаје члан Удружења „Нама арт“. У Дому ЈНА имала је своју прву заједничку изложбу. Девет година касније, 2004., постаје члан УЛСШ. Од тада слика активно, учествује на колонијама и заједничким изложбама.
- Већ четврту годину сам члан „Круга 10“ у чијој сам галерији имала и своју прву самосталну изложбу. Било је присутно око стотинака људи, пријатеља и поштовалаца уметности. Била сам неизмерно срећна. Доживела сам нешто несвакидашње, нешто што се не може описати.
- Заједно са братом сликала сам иконе које сам продавала на пијаци иза данашње Тржнице где су биле бетонске тезге. Брат је радио у градској пекари, а мајка је била домаћица. Преживљавали смо од његове плате тако да нам је добродошао новац од покоје продате слике ““ каже Ђована Гајић.
Како су после братовљеве женидбе остале без примања уписује се у Шабачку гимназију ради добијања дечјег додатка. Пар урађених слика остале су да красе гимназијске зидове после њеног преласка у Угоститељску школу.
- Завршивши Угоститељску школу почињем одмах да радим. Удала сам се, родила два сина и све своје слободно време посветила породици. Сликање ми није падало на памет јер је тада било помодарство радити Вилерове гоблене. За тридесет година урадила сам исто толико гоблена.
Око 1995. године почиње поново да слика. Касније постаје члан Удружења „Нама арт“. У Дому ЈНА имала је своју прву заједничку изложбу. Девет година касније, 2004., постаје члан УЛСШ. Од тада слика активно, учествује на колонијама и заједничким изложбама.
- Већ четврту годину сам члан „Круга 10“ у чијој сам галерији имала и своју прву самосталну изложбу. Било је присутно око стотинака људи, пријатеља и поштовалаца уметности. Била сам неизмерно срећна. Доживела сам нешто несвакидашње, нешто што се не може описати.
Најновији број
25. април 2024.
