СТАРЕ ТЕХНИКЕ СЛИКАРСТВА
У НЕМИРУ БОЈА
У галерији Међуопштинског историјског архива, прошлог уторка, отворена је четврта самостална изложба слика Бранке Прокић, дефектолога.
- Сликарством се бавим још од средње школе (родом сам из Сремске Митровице), а када сам дошла у Шабац, почела сам активније да сликам и излажем своје радове. То је некако спонтано кренуло, пре двадесетак година. Када је расписан конкурс за изложбу минијатуре, однела сам три слике које сам урадила и све су биле награђене. Био је то добар подстицај, изјавила је ауторка.
Ова уметница, чије су омиљене технике акварел и енкаустика, учествовала је у бројним колективним изложбама у Југославији, Србији и иностранству. Добитница је многих награда, похвала и признања, члан УЛСШ-а и учесница ликовних колонија у Шапцу, Лазаревцу, Сомбору, Смедереву...
Поставку У немиру боја, отворили су Радомир Петровић, директор Архива и Соња Петровић, историчар уметности.
- Бранкини радови оживљавају сећања на пределе, њен потез бележи ток реке уоквирене растињем, бескрај неба, лепоту мртве природе... Она не описује, већ дефинисаним елементима уписује светлосну и колоритну садржину. Занимљиво је да се спој топлог и хладног, светлог и тамног дешава суптилно. Њен сензибилитет је изнијансиран елеганцијом светлости. Она се креће ка слици, улази у њу и саставни је део колоритног ткива. Како је већ у зрелом стваралачком добу, верујемо да ће још дуго наставити да ствара и експериментише, креативно и надахнуто, рекла је Петровићева.
- Сликарством се бавим још од средње школе (родом сам из Сремске Митровице), а када сам дошла у Шабац, почела сам активније да сликам и излажем своје радове. То је некако спонтано кренуло, пре двадесетак година. Када је расписан конкурс за изложбу минијатуре, однела сам три слике које сам урадила и све су биле награђене. Био је то добар подстицај, изјавила је ауторка.
Ова уметница, чије су омиљене технике акварел и енкаустика, учествовала је у бројним колективним изложбама у Југославији, Србији и иностранству. Добитница је многих награда, похвала и признања, члан УЛСШ-а и учесница ликовних колонија у Шапцу, Лазаревцу, Сомбору, Смедереву...
Поставку У немиру боја, отворили су Радомир Петровић, директор Архива и Соња Петровић, историчар уметности.
- Бранкини радови оживљавају сећања на пределе, њен потез бележи ток реке уоквирене растињем, бескрај неба, лепоту мртве природе... Она не описује, већ дефинисаним елементима уписује светлосну и колоритну садржину. Занимљиво је да се спој топлог и хладног, светлог и тамног дешава суптилно. Њен сензибилитет је изнијансиран елеганцијом светлости. Она се креће ка слици, улази у њу и саставни је део колоритног ткива. Како је већ у зрелом стваралачком добу, верујемо да ће још дуго наставити да ствара и експериментише, креативно и надахнуто, рекла је Петровићева.
Најновији број
30. април 2025.