УЗ НОВО ИЗДАЊЕ
МУДРОСТ ДАВАЊА
Недавно је изашла из штампе, седма по реду књига, Шапчанина Ивана Саватића, под називом ,,Знање је Знање дати“
Сећање је човекова особина дата од Бога. Зависно од стања ума, сећамо се свега што смо у животу преживели, а нарочито времена када смо били млади и тек почињали да живимо. Лепо је када човек доживи велику старост и кад је задовољан оним што је у животу урадио и стекао- каже Иван.
Тако данас размишља и отима живот од заборава, аутор књиге, познат међу суграђанима као инспектор Ива Саватић. Приповедајући о животу, кроз своју најновију књигу, Знање је Знање дати, истиче да се увек држао оне, народне: ,,Није знање знање знати, већ је знање знање дати“.
Никада се не зна
О Саватићевој књизи, Миле Радовановић записује: ,,Књига плени искреношћу и жељом да пренесе знање. А његово знање је стицано деценијама, од првих корака у митровачкој гимназији, па до данашњих дана. То је читав мозаик знања; ту су знања ученика, војника, студента, атлетичара, инспектора, професора... Сва та знања као да потврђују тврдњу Толстоја, Знање је оруђе а не циљ.
Аутор је конципирао књигу кроз пет различитих садржајних целина, које читаоцу доносе искрену и, надасве топлу, животну причу. Она започиње и траје тамо, где и свака друга, а једина разлика је на који начин прихватамо непредвидивости које живот сервира и колико смо способни да се дајемо другима. Сматрајући да живот није увек лак и да се неки снови остваре, а неки не, Ива као најважније, истиче његову садржајност.
- Дешавало се врло често да ми се не остваре жеље, а желео сам да останем у селу и будем сељак. Касније, када сам пошао у град на даље школовање да будем машинац, а онда и успешан спортиста, да пропутујем светом, или да будем студент медицине и постанем лекар, животни пут ми је одредила виша сила која ме је одвела на сасвим друге стазе. Док смо били деца, отац одлучи да од четири сина, два пошаље у град на даље школовање, да би имовину делио на два дела, а не на четири, да не бисмо били сиромаси. Рачунао је да два средња сина пошаље у град, а пошто сам ја био трећи, од рођења сам одређен за даље школовање. Зато сам од малена морао да пазим како се понашам, како изговарам речи, али и да знам обављати све сељачке послове. Радили смо као црнци, а недељом, зна се, ишло се у цркву. Увек је говорио да морам знати све сељачке послове, јер се никада не зна, када ће шта затребати. Говорио је да су и краљеви морали научити неки занат, јер шта ће, ако буду збачени са престола. Касније сам схватио да је, заиста, био у праву. Данас је, чини ми се, другачије- истиче Ива.
Тако данас размишља и отима живот од заборава, аутор књиге, познат међу суграђанима као инспектор Ива Саватић. Приповедајући о животу, кроз своју најновију књигу, Знање је Знање дати, истиче да се увек држао оне, народне: ,,Није знање знање знати, већ је знање знање дати“.
Никада се не зна
О Саватићевој књизи, Миле Радовановић записује: ,,Књига плени искреношћу и жељом да пренесе знање. А његово знање је стицано деценијама, од првих корака у митровачкој гимназији, па до данашњих дана. То је читав мозаик знања; ту су знања ученика, војника, студента, атлетичара, инспектора, професора... Сва та знања као да потврђују тврдњу Толстоја, Знање је оруђе а не циљ.
Аутор је конципирао књигу кроз пет различитих садржајних целина, које читаоцу доносе искрену и, надасве топлу, животну причу. Она започиње и траје тамо, где и свака друга, а једина разлика је на који начин прихватамо непредвидивости које живот сервира и колико смо способни да се дајемо другима. Сматрајући да живот није увек лак и да се неки снови остваре, а неки не, Ива као најважније, истиче његову садржајност.
- Дешавало се врло често да ми се не остваре жеље, а желео сам да останем у селу и будем сељак. Касније, када сам пошао у град на даље школовање да будем машинац, а онда и успешан спортиста, да пропутујем светом, или да будем студент медицине и постанем лекар, животни пут ми је одредила виша сила која ме је одвела на сасвим друге стазе. Док смо били деца, отац одлучи да од четири сина, два пошаље у град на даље школовање, да би имовину делио на два дела, а не на четири, да не бисмо били сиромаси. Рачунао је да два средња сина пошаље у град, а пошто сам ја био трећи, од рођења сам одређен за даље школовање. Зато сам од малена морао да пазим како се понашам, како изговарам речи, али и да знам обављати све сељачке послове. Радили смо као црнци, а недељом, зна се, ишло се у цркву. Увек је говорио да морам знати све сељачке послове, јер се никада не зна, када ће шта затребати. Говорио је да су и краљеви морали научити неки занат, јер шта ће, ако буду збачени са престола. Касније сам схватио да је, заиста, био у праву. Данас је, чини ми се, другачије- истиче Ива.
Најновији број
30. април 2025.
